Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Станино бело лице; и он није више личио на човека, пре на раздраженога тигра, који, жедан, по вреломе песку лутајући, усијаноме желуцу тражи расхладе. Дијање му је било испрекидано, речи неразборите, мисао збуњена...