Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Макс ћуташе. Онда прсну у смех, очевидно био је се збунио, па хтеде да се извуче из забуне. Поче се још усиљеније смејати: — Ха, ха, ха! Попеску погледа мене слежући раменима. — Цела не воуѕ цонцерне раѕ,22 — рекох му.