Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сад је оматорио па се прозлио, и полудио; па се или усићи и на крај срца је, па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта.
Дође му тако па се усићи, не знаш ни зашто и ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра. — Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Знаш... жена је ка мазга — објашњава чича Данило, резервни капетан. — Усићи се наједном. Море бијеш је, море милујеш, море мазиш... Аја!... Пође мазга кад њој „ћорне“ на памет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ипак, у последње време видим на њој неку промену, неки мали пркос; усићи се, не одговара или извлачи речи као ћудљив коњ влаће сена...