Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце греје и све пржи. Осећа се омарина и велика жега. Ниоткуда какав шум или усклик. Све је тихо, немо и мирно. Само покаткад заћарлија ветрић са Пљачковице и Крстиловице, доносећи свежине и мириса са
— Шта ти је? — пита га она враголасто. — Ти си, ти — моја! — Ех! — нехотице, изненада полети јој усклик из дна груди. И брзо се сагиње да сакрије радост и као крв румене образе. — Немој, Стојане! Хајде да се ради.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да се нешто решавају, осматрају. Наједном, пробише се кроз врзину и уз громки усклик: „Ура, ура!“ полетеше ка непријатељским рововима. — Прекини паљбу — викну командир.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Било добро, било зло — ви нас морате чути. Чути или наш вапај или наш усклик. Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Наједном заста. Месец беше тајно Обиш'о таму и стада далека Облака црних; к'о ропац очајно Усклик се оте: “Она мене чека!” Још мало месец гледао је њега Како је стај'о с једним белим рупцем.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Исусе мој, милосрђе! — зачу се усклик нечијега промукла гласа. — Исусе мој, милосрђе! — часом разасу се језиви усклик по топлој, скрушеним уздасима
— Исусе мој, милосрђе! — зачу се усклик нечијега промукла гласа. — Исусе мој, милосрђе! — часом разасу се језиви усклик по топлој, скрушеним уздасима орошеној цркви. — Исусе мој, милосрђе!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
трубадур, песник. филолог, научник који проучава језик и књижевност једнога народа. фора!, усклик за одобравање и изазивање. фрише-фире (нем.), игра с картама. хрлити, журити, хитати. хрид, стена.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Појте, појте својој срећи, Не дајте је из свог круга! Само цпећа нек је права, Као што је моја туга. Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је хармонија.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
4. СПОМЕН Велбужд! Дан славе, дан царског крштења, Кад први ловор свест Будућег опи И паде сребрн усклик Провиђења И лину царска крв да жезло шкропи. ...
XXXИИ О, нек ти рекне тај пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте. Ја сам знао откуд усклик: то бенгалски тигар риче, Или демон оковани подземнога бога виче.
самоћи, Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас; То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи, И њихов сурови усклик долеће чак до нас.
У славу сутрашњег дана, о громовниче Кроне, То њини пехари звече. Чујем ли варварски усклик ахајских песама бојни'? Ил вапај тројанских жена у овој крвавој војни? Не!
Тамо мирта у вечери касне Слатким шŷмом о љубави збори Песма грми уз сантуре гласне, И усклик се по пустињи хори. Ту источник хладном струјом тече, И ружица сладосно мирише, И пурпуром украшено вече Благим миром
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго блуди По суморној, тавној гори.
И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно? И онај суморни усклик и слатки онај над, Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно, И сумњи и вери мојој израза даје сад?
8. Тугу ћу своју поклонити роду И гробовима отаџбине своје, Да силно јекне усклик за слободу С усана твојих и са лире твоје.
Небом се осуше звезде. Далеко, у самоћи, Тајни се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд потону у тихо вече, А палма шумори чудно, и река сањиво тече.
Било је вечерње свето. У тами и тишини Трептаху небесни звуци божанског Палестрини, Кô усклик његове душе. Пред самим олтаром светим, Са црним дугачким велом, клечаше некаква жена.
Па од чуда и срамоте Заигра му срце живо, Што ни у сну није снивô И његов се усклик оте: „Кô у љутом досад боју, Срећо моја, ти ме прати! А да стигнем пану своју, Љубав ће ми крила дати.