Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
лозу, ону својих краљева и царева, својих славних јунака из доба Немањића и Косова, великих витезова, хајдука и ускока из турског времена, који су живели између Косова (1389. год.) и Карађорђева устанка (1804. год.).
Многи се од ових последњих називају Буњевцима и кажу да су из Херцеговине, од реке Буне. Има и потомака сењских ускока, које су аустријске власти населиле нарочито око Оточца и Бриња, али су и они у Сењ дошли из Босне и Херцеговине.
Цела је Загора од Ријеке до Боке Которске, почевши од краја ХВ века постала зоном ускока и хајдука. Млечићи су успели да у далматинској Загори организују пандурске чете, којима су на челу били најистакнутији
Бока Которска, одвојена Црном Гором од турске области, била је мање изложена, али су подвизи рисанских ускока равни подвизима осталих.
Љубав према каквој лепој девојци изазивала је страшно супарништво међу заљубљенима. Главни је задатак хајдука и ускока био у томе да чувају границе Загоре и да штите рају, своје сународнике тежаке, од Турака.
У њој су испричана дела загорских ускока и цела српско-хрватска историја. Четири века млетачке владавине нису ниуколико ослабили народни идеал.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком!
Пуро Мијушков дохвати Мргудову колајну и запита ускока: — Умијеш ли читати српски? — Не, но руски? — исправи Стево Бајов. — А да ли то није све једно? — рече Гашо Перков.
Крцун Сердарев, као обично, приволи се старијима и посади се до ускока. Милица донесе вино. Докле се ови крај огњишта у тишини почеше обређивати пићем, на другој страни опет узаври
Дуго су сједјели ћутећи и мотрећи како прегоријева бадњак. Одједном стари Мргуд Шутов запита ускока: — Је ли, мој лијепи ђетићу, ти си од добре куће?
наш Јанко!“ Каква разлика за двадесет и четири часа, откад се од загонетног „принципа“ прометну у „ускока“! Њему је то годило, од тога му бјеше топло око срца, и сваким начином настојаше да их већма ослободи, да им постане
(онај о коме се причало да је посјекао два француска официра) жив, огњевит млад човјек, засу питањима и љубазностима ускока и пође с њима ка стрицу Саву. Савова кућа бјеше повећа, отприлике колико кнежева, али је под био лијепо поплочан.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ћипико воли тога сељака, потомка старих ускока и хајдука, он је живео са њиме, разуме га и осећа га, са љубављу га описује, узима га у заштиту, и о његовом животу
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
католичанство, о зависности њиховог положаја од политичких односа великих сила, о комуникацији најпознатијег котарског ускока Стојана Јанковића с патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Клис пао (1537), они су се преселили у Сењ и „понели тамо и име ускока“. У Сењу њихов број су увећали вентурини (бегунци из млетачке Далмације). Од оружја су имали пушку, секиру, ханџар.
Од тога времена, после турско-млетачког измирења, настала су дуготрајна непријатељства између ускока и Млечића. Она су достигла врхунац крајем XВИ и почетком XВИИ века.
Ту их је скоро нестало међу осталим становништвом.“ дело сењских ускока наставили су у средини и на крају XВИИ века котарски и приморски ускоци.
— У XВИИИ веку „јењава и престаје рад котарских ускока“. У млетачкој служби ускоцима је било боље него у аустријској: добијали су разна одликовања и високе месечне плате.
Кад је њој ишао у рачун мир с Турцима, тражила је и од ускока да буду мирни, забрањивала им је чак и појединачне мегдане с Турцима (1651. и 1660. године).
Чубриловић — „рад котарских и приморских сердара у XВИИ веку узима као наставак акције сењских ускока“ и, најчешће, ставља у једно исто време и Сењане и Котаране.
1 Иво Сенковић (или Иво Сењанин) је историјски Иван Влатковић, поглавица сењских ускока. „У време аустро-турског рата 1593—1606. он се“ — каже В. Чубриловић — „надалеко прочуо са својим другом Јуришом.
Јанковић је — како се види из историјских докумената — један од двојице или тројице најзнаменитијих вођа котарских ускока. Одликовао се у многим борбама против Турака за време дуготрајног кандијског рата.
мира између кандијског и морејског рата имао је задатак да као најистакнутији ускочки старешина спречава нападе ускока на Турке.
Добар бојни коњ, оружје и мегдани на истој су цени и код ускока и код српских устаника на почетку деветнаестог века. Дорат Иве Сенковића н Хајдук–Вељков Кушља, на пример, не заостају
Рат није био само професија феудалаца, него и професија хајдука и ускока, а касније и професија читавог народа. Као доказ да је рат професија феудалаца Кравцов наводи ове речи Милоша Обилића:
првобитним варијантама, као да је бојни коњ нестао заједно са домаћим феудалним витезовима (као да га није било код ускока, устаника и турских феудалаца),1 као да народ није вековима гледао лов турских феудалаца помоћу сокола, као да о ношњи