Ћипико, Иво - Приповетке
Веслачи с натегом, што брже могу, веслај у правцем куд је чамац, гоњен олујом, јурио. Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима,
час одвоји га од молитве и његова мисао изби из влажне цркве у морске заклонице из којих је гледао како на потамнело, усколебано море пада сутон и у њему далеко острво губи се у тами.