Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Видим мајку, како погурена иде по башти и бере разне траве, па све то са ускршњим јајем и сребрном парицом меће у чанак воде под бокор ружâ. Сутра је Ђурђев-дан! Вече.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
петак (Караџић, З, 1901, 121) и уочи Ђурђевдана (Караџић, 1, 1899, 272; СЕЗ, 17, 177), и меће (обично заједно са ускршњим јајетом) у неначету воду, у којој ће се на Ђурђевдан купати (СЕЗ, 14, 60; 17, 177; Караџић, 3, 124).
Спомиње се често у народним женским љубавним песмама, в. Софрић, 168 ид. Бере се уочи Ђурђевдана и заједно са ускршњим јајетом меће у неначету воду, којом ће се рано на Ђурђевдан умивати (СЕЗ, 17, 177). Н.
Уочи Ђурђевдана меће се, заједно с ускршњим јајетом, у неначету воду, у којој ће се на Ђурђевдан умивати (СЕЗ, 17, 177). Има угледно место у народној медицини. П.
Она се уочи Ђурђевдана бере, заједно са другим лековитим травама, и меће у неначету воду, заједно са ускршњим јајетом, и том водом на Ђурђевдан рано умивају се а јаје закопава под р. (СЕЗ, 17, 177, пиротско; 185, Банат).
(милодух — да би биле миле, Караџић, 4, 1903, 168); меће се у воду у којој ће се умивати или купати, и то обично са ускршњим јајетом и, понекад, чуваркућом (ГЗМ, 6, 1894, 267; Караџић, 3, 1901, 124; СЕЗ, 17, 177; 185); меће се за појас