Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плутамо, лагани, без тежине — празна љуска над површином стварности. Услужне руке најзад погађају нашу неизражену жељу иза склопљених вјеђа. Мала сметња нестаје, осјећај нелагодности ишчезава.