Лалић, Иван В. - ПИСМО
спаса — Лептире сиве шаљеш, да ми круже Около лампе у крхкој орбити, По слојевима невидљиве руже, А кад пред зору уснем, тада и ти Утрнеш, ко на окрет прекидача У руци што је одсутна, ал јача. (20.
2 Ја уснем поред тебе тек кад зора Запара ноктом дно неба кроз гране — Па знам кад сањаш, знам и какав сан је, Да ли паслика врта