Црњански, Милош - Сеобе 2
У том свом сну, на путу, Павле усни своју мртву жену, како лежи крај њега, полугола, провидна, и шапуће му. Била се пролепшала, за сватове, неочекивано,
Међутим, и на том преноћишту, нашли су га били неки зли дуси. Уочи поласка, Исакович усни и један други сан, који га је сасвим дотукао. Сањао је жену на самрти.
Уочи тог дана, Павле усни да му је дошла жена – и да га милује нежно, нежније него што га је икад миловала. Рече му да га она воли, а да га воли
Црњански, Милош - Сеобе 1
При том, за тај тили час, док опет не усни, шта све не угледа у полусну! Реку што под брегом шуми, испунивши сву ноћ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Вођ рече: — Да ми је по чему знати да Мушовић већ није прошао. То сам ја тражио од ваших снова! — А усни ли ти што? — запита га Крцун. — По њеким биљезима као да ћемо се врнути дома с образом! — Па шта ћеш боље!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Прича о вашком чобанину) Само је детињство могло да усни и да за цео живот сачува такве чудеснике, да их увећа по мери своје душевне лепоте и маштарске глади.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
То воле луди, воле робови, ал' Зеј се стреса, бог над богови'; стаде му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена;
— Ил' ако не мо'ш од среће ружне замислит, друже, топлоте јужне, бујице лужне, вихоре кружне: а ти бар усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
лишћу имена тајног, можда биљног, а ко сам не знам да кажем; пола ми имена оста на прсима мајке, пола на окорелој усни дива.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и ви погрешите неки пут у оне ваше „меленте“ — упаде један мали пешак, који је имао залепљен остатак цигарете на доњој усни. — Их... Па и квочка згази своје пиле. Ама де! — одврати Танасије. Кроз ровове су носили мртве.
Нетремице сам гледао у осматрача на митраљезу. Али његово лице је било као скамењено, док му се на доњој усни пушио прилепљени пикавац.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом. На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Напротив: побједа и освета, слава и шићар — то у разним облицима лебдијаше им у машти. Једноме од те дружине не усни се ништа од тога, но снијеваше нешто друго — ама сасвим чудно.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
22. КОПАЊЕ БЛАГА. Некакав чоек усни благо: дође му на сан једно дијете крилато и као снијег бијело, говорећи му: „Хајде у оно највише брдо што знаш, ту
„Пушти ми крв испод ове звијезде, па нека свако јагње од ње само лизне језиком а главу сваку помажи њоме по доњој усни, па ће се јагње свако проврћи опет човјеком, а главе ће оживљети и постати људи као што су и прије | били.
Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није ни чуо ни видео. У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некаки град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца
16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. Бијаше бређа једна жена, па усни да сваке неђеље по један дан има једноничити доклен роди: ако ли то не ушчини, да ће се у њој проврћи дијете у што
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду). С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема
У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше. Баш усни е они ђаци с којима се био добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе, а он их преклиње да му кажу своје надимке.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде? О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха.
Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде! Већ напит, с букаром на усни која дршће, Падох по земљи, блед, на дохват маку, С речју: двојниче, не чекај, иди на раскршће!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто? — Седе један поред другог. Ђорђе му загледа у цигару запаљену на усни. — Па, помрећемо сви. Можда би тамо у апси и преживео ово. — Човек се заплака и баци цигару у гроб. Ђорђе брзо иде.
Попа, Васко - КОРА
пљуском Обрадује га једино Бескућни поглед шетача Који му у круници Преноћи И тако Догорева пикавац На доњој усни немоћи На крају света КЕСТЕН Улица му пропије Све зелене новчанице Пиштаљке звонцад и трубе У крошњи му гнезда
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
При свјетлости двију тордираних стилских воштаница, подрхтавање жућкасте маље на њеној усни и пулсирање њеног подвољка одавало је како у себи броји такт. То је њеном зрелом лицу враћало израз марљива детета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије три године добију њих двоје сина. Једне ноћи усни царев син ђе му некакав чоек каже да закоље то своје дијете, па ону крв да ухвати и пошкропи онај камен слани, да ће
обојицу; зато рече Бачванину: — Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да спавамо, па који лепши сан усни, онај сам нека поједе све. Бачванин пристане и на то, пак легну спавати.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Мени ништа тада познато не беше: Ни самоћа твоја, твој живот у страви, Ни молитва с усни које се не смеше, Ништа, к'о ни цвеће јоргована плави', Од којих си сама узимала боје За дан својих нада и за живот
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.
учене ватре с висока чела Слепац зна краћи пут до зоре И предели непокретни као нада Сричу своје име на његовој усни ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ Танасију Младеновићу Срећан ко исписујући песме и посвете Избегне њиховом прејаком смислу
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пуна горчине леже жена и усни да је у поље макова изашла. Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и лелујави
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Море, знам ја све то, — наставља Милисав, држећи на доњој усни цигарицу, а у исто време правећи нову — па зато и лајем толико. Зар је мени мило да се повлачим од света?!...