Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја коме не зна имена ни лица, Све сам њене мисли испунио саде. Верност се заклиње с тих хладних усница... Као смрт су верне љубави без наде!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у белој платненој хаљини испод које су севале њене тамне ноге мулаткиње, њени блистави зуби испод ружичастих напућених усница — бичеви њене светле косе у лету у окрету игре —и њен први силазак у »Лабиринт«, њен страх од тог тако отменог места и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па би весô тамо ома Полетео њима, Да с' нагледам млада века Ти чарни очица, Да с' нагрлим бели сека, Наљубим усница. (1844, 5.
ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
има вулкана на грбини брега; познаћеш југообртне земље; знаћеш гди је острово Свети Бартелема и гди су људи заврнути усница. А можеш видити и бојадисане људе. МАНОЈЛО: Је ли то далеко, г. доктор? ДОКТОР: У Африки и Америки.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кретосмо се. Свако срце јаче закуца, лица бледе, а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо
Мислио сам да ћу онога тренутка учинити сто чуда и од себе и од њега, а оно ништа. Само осетих да ми игра усница и ноге стадоше да клецају у коленима. Па док си ударио длан о длан, оно све прође, кâ да ништа није ни било.
Све га више притискује то ново расположење и све већа студен пада му на груди... Сâм!... сâм!... Одједном му заигра усница, а десни брк оде у страну; у грлу му нешто застаде, па гуши, незгодно! ...
Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст десне ноге, па у длан леве руке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, гркљана, рамена, мишица, лакта, чланака, руку, прста, ноката, грбине, крстина, груди,
добро пријонути, па кад се тако набрашни, огрне се у бијели ленцуо мртвачки, завеже главу бијелом крпом, стави између усница неколико зрна огуљена лука бијелога (чесна) као да су му зубови.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И ја ком не зна имена ни лица Све њене мисли испуњавам таде. Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без наде... Ах!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Умијеће ока да погледа, умијеће уста да се насмијеше. Немир који стално пребива у угловима усница и који без починка моделира на лицу обасјаности и засјенице, осмијех час пун заборава, без јучерашњице, час осјенчан
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. У народу свачије лице бледо, нико не дише. Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. Неко пресече конопац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Други рече: — А ја ђевојачке три црне стави: очи, солуфе и обрве. Трећи: — А ја најволиј њезине црљене ствари: усница, јагодице и језик. А четврти: — А ја њезине три витке ствари: руке, косе и ђердан.
Ћипико, Иво - Приповетке
Потресен, изиђе пред кола; види се, напреже се да се смири, али залуду: очи му звијерају на све стране, а горња усница једнако дрхти. А кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво и истисне разговјетно: , —Убио сам га!
Малко узвраћена горња усница приљубила се уз беле зубе. Сврне погледом на Марка и насмеје се. —Мило ти је овде, — каза он, погађајући њену мисао.
из густога лишћа виси сочни плод, цеди се слатки сок из пуцалица, а вешалицама црвене се уста као девојчина горња усница. Марко их бере и даје Божици. — Не штеди их! — вели јој и, смејући се, залаже њима.
Раздрагани и знојни, заустављаху се код плитких извора у којима би хладили сочне смокве црвених, набреклих усница. Па би пожурили жалу да се окупају у отвореноме мору; бацили би се заједнички у смежурену, дрхтећу, помодрелу пучину,
Другови дочекују у осенченим заклоницама цурице што се из поља враћају. Те цурице, набреклих црвених усница као смокве пуцалице из којих се слатки сок цеди! Другови се његови купају... и пландују. Није могао да издржи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове! Нигде живота!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Био сам црн од пушчане гари и прашине, сав изгребан, разбарушен, доња усница прсла од жеђи а крв умазала сву браду. — Шта, јесте ли рањени? — Нисам. — Хвала богу. Али где су наши коњи?.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Било нас је свакојаких... Капетан Драгиша, омален, плав, шиљатог носа и стиснутих усница, сањарио је стално и размишљао, писао и често нам читао своје саставе.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као крв, дрхти.
Гледајући, опази како се газда постарао: подочнице се смежурале, отпуштена му доња усница, као да је без крви; лице набухнуло, блиједо као восак, и малоприје, кад се насмија, бијаше опазио да му фале два зуба
су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница... Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.
—Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо!
— Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир. Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. — Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе. — Куда ћеш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сав измучен од ватре, упалих образа и испуцалих усница, придиже се с тешком муком поручник Антић и мутно погледа рањенога друга поред себе. — Ти си, друже, пребринуо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледа Старац свој одраз у води и крикну. То пред њим није био Старац, већ момак усница тек нагарављених. — Сећаш ли се сада ко сам? — загледа му се девојче у лице, а он се трже. — Није могуће!