Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка глава...
Ја сам га са стрепећим срцем посматрала, после му се примакох ближе; а кад сам се дотакла усницама његова високог бледог чеда, он се као иза неког немилог сна трже, погледа ме оним великим грахорастим очима, па онда
“ Ја прихватих судић и хтедох се из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се сва стресох... Беше то ватра, витријол, што ми је усне и језик опрљио.
ућуташе се, само што је тихи поветарац, играјући се липовим листом, дивотним задахом расхлађивао пољупце на врелим усницама заљубљених. — За живота се нећемо више растајати, — рече Милисав, а груди му се таласаше од милине и узбуђености.
Милићевић, Вук - Беспуће
Или је њу довело пред њега искушење живота, са лукавим, малим смијехом на танким испијеним усницама и мирним, равнодушним подсмјехом у кутовима очију?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ушла је у собу. Било јој је хладно. Само су јој се слепоочњаче знојиле, а на усницама избила роса од њена врела даха. Једнако јој је било тесно, неугодно, тешко.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови момак почне од тешке муке стискати зубове, врцати с усницама и зажимати очима, па не могући даље трпити, рече бријачу: — Учини хатор, удри ми врућу воду, и малашно сапуна, јер ја
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих. Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(А они њему одговоре): — Болан, што пјеваш, да ли ти није љетос умро отац? (Сад се он насмије, и прсне усницама, као да не мари ни најмање, па им одговори): — Може му бити, свакако и стар бјеше, — (и шљедује пјевати ову исту
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког стаса поноситог, У везеној стајачици.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи, — Скинô сам овај ђердан алемов... ЈЕЛИСАВЕТА: А! О, сирота! КНЕЗ ЂУРЂЕ: А зашт’ сирота? За алем овај?
Ћипико, Иво - Пауци
Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
црна коса уоквирила је његово фино лице, украшено великим бадемастим очима, лепо завијеним носем и таласастим женским усницама.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
14 Ја очима мога цвета Стварам низе канцонета: Усницама звонке, фине Мадригале и терцине; Лицу што га лепшег није, Стварам станце најдивније; А да моја драга има Једно