Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И(з) снега је изишла врâта слика, И(з) снега зоре красно деве лице, А ружа итро, умиљато слика Дивне затим њојзи усничице; Па како дивно стајала је слика, Кад ружа доби затим злаћенице!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
не узима; Тада Љуба седи мом на крилу, Грли ме и љуби узајмице, Безмилосну так онежим вилу, Да ми сама пружа усничице; Морфеј готов жеље м’ исполнити, Мило све ми дати пак чини се, То што не смем будан помислити, Што и тајно желим,