Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Спремамо се, журимо. Шуште тврде кошуље, исткане од конопље. (Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Пољуби ме! — одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно сребрећи врхове таласа и уснула зрнца песка. — Ја тебе? — стена презриво набра уста. — Зар не видиш да си тек локвица воде?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јадни, јадни мој господар Лауш! Тешко Вратимљу кад се у њој уснула ала разбуди. Прохор Ноћ седма. Ноћас смо овде само нас двојица, Господе.
Поред осталих, Брзан би већ трећи дан био унутра. Јелена Ноћас сам уснула поље са жутиловком. Около изгужвана брда, без растиња, гола и сура. Из пукотина на стењу избијају густи праменови паре.