Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ћемо без горчине лепше љубити земљу И шуму која се не усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде насамо са својом срећом Ено муње високо изнад досаде и наде Између блата и ватре ми смо за