Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух. Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!.. — Ја уснух себе Више ова света; У оном вису, Куд не стижу живи; Нађох се тамо — За часак само; И за тај часак Прегледах