Употреба речи успаванка у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Долетеће птичица, Љуљнуће се грана, Отпануће јабука, - Дигнуће је Ана. Ова успаванка као да је ишапутана крај заједничке колевке свих наших детињстава: дух народне песме, пре него што је згаснуо,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

НА НЕБУ 16 СПОМЕН ПРИНЦИПУ 18 ДИТИРАМБ 20 ЗДРАВИЦА 22 ТРАГ 24 СЕРЕНАТА 25 ТРАДИЦИЈЕ 27 ПОРТРЕ 29 ПУТНИК 31 УСПАВАНКА 33 САМОЋА 35 ВАТРОМЕТ 37 БЕЛЕ РУЖЕ 38 ПРВА ЈЕЗА 39 РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА 40 НОВЕ СЕНКЕ 41 ПАРТЕНОН 43 ЊЕГОШ У

Поткамиен, у Галицији, 1915. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним бајка и гласом пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на тебе мржњом тамном радост зулума,

Умор ми само у очима сја, и све што иштем од тебе то је: часак‑два тишине, тишине. УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко.

Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко. Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Живот је цвеће снóва побр’о; Његове грубе кликћу хајке. Ал’ чујеш? То је успаванка Вечнога Оца, вечне Мајке На крају овог лудог боја, Мој верни друже, сузо моја.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Раичковић КАМЕНА УСПАВАНКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Раичковић КАМЕНА УСПАВАНКА Садржај САМО ЈЕ БУДИЛА МИР 2 РУКЕ БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ

ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ ПЕК 17 ВАРКА ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО

ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде?

Ми се кобно лелујамо И слушамо ветар само И нит по нит како пуца... КАМЕНА УСПАВАНКА Успавајте се где сте затечени По свету добри, горки, занесени, Ви руке по трави, ви уста у сени, Ви закрвављени и ви

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Куленовићеве сонете упоредили у том смислу једино са сонетима Стевана Раичковића – рецимо са изразитим сонетом „Камена успаванка“ – било би посве јасно колико је наш песник кренуо сасвим другим путем.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

страни узалуд упаљене ватре чекају њихов повратак њихова ноћ са нашим даном меша се не заборавите да то деци кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Чисто лирска стања обликује с наглашеним артизмом, нарочито у сонетама Камена успаванка (1963). Слика би била непотпуна кад се не би барем поменуло постојање тако различитих песника као што су елегични

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

дремежа и отупеле будности, па опет, па ипак, између свега тога расте бајка, блесава дечја плетисанка, бајалица и успаванка. Други дан снег престаде да пада. Тешки мусави облаци остали су да висе над белим мирним пространством.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности