Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири. Тако је и тог јутра пробудио жену, а затим је успављивао децу, посматрајући жену, која се умивала.
Он ју је, као неку сестру, успављивао. Она му је лежала у крилу, али не као у брачној постељи, него као мртва у загрљају. Ћутали су.
да га подоји, и ноћу, а да би Варвара могла, мирно, да спава, односио је дете, на рукама, у другу одају, далеко, па га успављивао. Носио га је, на рукама, љуљушкао, спуштао у колевку, као кап воде на длану, па му је мрмљао, мумлао, певушио и шаптао.
Кад би се дете смирило, ужасним, уплашеним, загрљајима Петровим, отац га је држао у руци, и успављивао, као да успављује неко жуто, збрчкано, јагње, одерано, или неког малог, одераног, зеца.
Црњански, Милош - Сеобе 1
чула ни шум реке што је отицала, под том кућом, свом мирисном од брашна, шум који је у почетку узнемиравао, а доцније успављивао, као и шум воденица, напољу, на реци, што га је чула врло слабо, издалека, али ипак непрекидно чула.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ранковић није затварао очи пред стварношћу и није се успављивао илузијама, но је живот на шумадијском селу гледао слободно, отворено, сликао га онакав какав јесте, са његовим манама
Милићевић, Вук - Беспуће
волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док му једнолично
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Од Шапца је допирала непрекидна пуцњава и тресак се преносио кроз земљу као потмули тутањ, који нас је успављивао. Сутрадан продужисмо... Мислили смо да ћемо ка Шапцу, али пук крете на супротну страну, ка Ваљеву.