Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали. Купање оживи човека и опет га њиха и успављује. Ја сам с мамом слатко вечерао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Седи, каже, увече уз свећу и понавља да је Бркич велики враголан. Успављује децу и пере им пелене, својеручно, а не може да заспи ни у зору.
Ономлани.“ А кад Ана настави да плаче, Ђурђе је узе на крило, као да жели да је, на крилу, успављује. Њен плач је био све тиши. А кад се умирила, или претварала да ће заспати, он утрну свећу.
Кад би се дете смирило, ужасним, уплашеним, загрљајима Петровим, отац га је држао у руци, и успављивао, као да успављује неко жуто, збрчкано, јагње, одерано, или неког малог, одераног, зеца.
Цео тај њихов крај толико је леп, толико у њему има, дрвећа, цвећа, тица, што певају, да се зове: Рајевка. Дању успављује зујање чела. А ноћу мирис багрења! Одумио је, каже, што је био наумио – да се тужи.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Опет је настала тишина. Ријека својим сненим шумом успављује рибе, иако оне то не чују. Врбе се нешто сашаптавају. Знам, причају о скорој киши.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁹⁰ Мајка кад успављује дете пева му ову успаванку-басму „од урока“: „Нина, сине, сан те преварио! Сан у љуљу, уроци под љуљу!
³⁶ Или увече, када мајка успављује дете, ваља се да узме мало воде у уста, па да том водом, коју сипа у своју леву шаку, умије дете (од браде ка челу) и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
је обрасте трава, кад у пољу чује говор човека, она не воли да остане сама, она воли да је буди мукање крава, да је успављује јагањаца блека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А, међутим, успављује га прасак пушака. Чини ми се да сам заспао. Али непрекидно сам се чешао и као у неком бунилу превртао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу... Да, она љуби!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Успаванке заслужују посебну пажњу због своје поетске каквоће. То су песме које се певају кад се дете успављује, а обично почињу са „буји, паји“, са „алула-анина“, као и са „нинај“.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нарочито у лето, када су звезде ниске а таласи од сребра, њихова песма је чујна: сву ноћ путује гранама бора и успављује траве и таласе. КИШНА ПТИЦА Изгубљено у модрини мора дизало се острвце једва веће од усидреног брода.
Ћипико, Иво - Приповетке
Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у кући, за мало вријеме, прави тајац.
Дува јужина. Путем из града шум их као успављује, и забављају се својим мислима, па ништа не говоре, но се журе као да хоће чим прво да изиду из тјескоте.
Антица у кући доји своје чедо, мири га и успављује. Кад га је успавала, изиђе пред кућу да опере робу. Повуче се у хлад, прама дјеци, да су јој на догледу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
С друге стране, то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује се при повратку (са војне) у завичај, представља чудесно леп пример прстенасте композиције.
На крају се он враћа, смирује и успављује у истоме безименом пределу који привремено настањује један, попут Мојсијевог, немиран народ у безизгледном бекству.
Ћипико, Иво - Пауци
Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета. Жамор, шум сада га као успављује... У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.
— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. — Благо теби!
Проћи ће нам! Сједе на влажноме жалу. Шум их успављује. Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах. И у олуји слушају откуцаје живота.
Лахор их успављује... Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но сви јесни су себе и не предају се сну.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« — »Узми је, газда!« — велим. »Много је лепа!« сам себи одговара. И тако с тобом, с твојим именом на устима успављује се, брзо навуче јоргане на главу и заспи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нежну пилад потура себи у недра, ту их греје и успављује, и чини издалека прстом знак да нико не галами. А после, седи за клавиром читаве сате, и свира чудесно, и истински све
по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише, и канда успављује. Лети и зими госпа-Фила се одевала у цицане хаљине. — Волим што је циц хладан и што шушти.
Очи јој дивље, али инспирисане. Харисијадес их не види, пола жмури, успављује га вино. — Стефане, наместила сам јастучић и ћебенце, прилези, одмори се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И трбух гле, затегнут као на бубњу кожа, А у желудцу је једна арија, Њу слушајући успављује се велможа У аероплану. Ко пева о хлебу и о глади!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
задржавајући дах, прикраде се Звезда ка месту одакле је звук долазио и виде: седи чобанче, свира, гласањем фруле успављује ветар и трске, рибе лови. Загледа се Звезда у младића, не дише, не помера се с места.