Краков, Станислав - КРИЛА
Човек је протегао пробуђено тело. Било је урањено и маљаво. Осећао је на себи топао отисак жене, која је лежала успала крај њега. Имала је прћаст нос, и њене црне косе мрсиле су се преко мишице пробуђеног.
љубио је нечије руке, и уста... — Цхері, цхері, пођимо... Ујутру је лежао у туђој постељи. Успала жена је пребацила своју голу руку преко њега. Њене распрштале подшишане косе дирале су га по лицу.