Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест. А тамо напред се нешто одиграва.
Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и тешка успарина дизала се из влажне земље.
Испред нас река... Но нико не сме главу да помоли. Топлота осваја, у земуницама успарина, и Траило прича како са једног извора до његове куће шикља млаз воде из луле, дебео као рука.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тамо је земља наша, живот наш... КАПИЈА СЛОБОДЕ СОЛУН Сунце је притисло својим врелим дахом, а сива успарина измешана са прашином испунила ваздух.