Употреба речи успијајући у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

сва застрта чаршавима натопљеним сирћетом, и две бабе, које су непрестано обилазиле око ње, бришући јој уста и очи, успијајући и крстећи се. Пренеражена, схвати да је на самрти.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Он нема, једном речи, никаквог смисла за оно што је лепо“, додаде трећа од дворских дама, успијајући устима, да би прикрила своје ружне зубе.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА (успија це): Анчицкен, то је моје право име. АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри. ФЕМА (ода успијајући по соби): Анчицкен, колико ме год пута мојим правим именом, милостивом госпођом, назовеш, толико ћеш пута добити

Анчицкен! АНЧА: Чујем, милостива госпоја. ФЕМА: Ох, ох! (Опет ода успијајући.) Анчицкен, само запиши. — Но ја ћу мени билету начинити, је ли, Анчицкен, свака ноблес носи своју билету.

ФЕМА (Сари): Може то бити, ма шере? САРА: Уј, журналу нема границе. ФЕМА (успијајући): И ја могу тако исто нобл бити као Енглескиње. Јокан, да ми купиш једну клепетушу, само која добар глас има.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности