Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Поглед јој је био далек и замишљен. Нисам успијевао да привучем њену пажњу, и на моје упорно зивкање одзивала се далеким, слијепим гласом.
Настојао сам да суспрегнем сузе и да се тобоже разведрим, како не бих позлиједио њену добру намјеру. Али нисам успијевао. И извињавао сам се: — Свака је музика тужна! Сами звукови по себи на мене су тако дјеловали.
И чим сам више у том успијевао, бивао сам задовољнији. А како ми се учинило да људи од струке управљају своје напоре баш у супротном правцу, помислио