Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” За дуго времена послије тога, усред игре би ми саме наврле на уста те ријечи, па сам их бесмислено понављао, не успијевајући никако да их се отарасим. У то златно доба човјечанства, све што се догађало, догађало се далеко.
у којима је на сваком кораку видљив његов напор да од себе одбаци умјетност, а опет на сваком кораку упада у њу, не успијевајући да се ослободи умјетника у себи... Но, понављам, све то важи само за највеће. А за нас ситније, друга је ствар...
Али, наравно, вара се. Јер, послије првог часа оргијања, људи стану опет нешто организирати. И не успијевајући да измисле ма шта боље, то што изорганизују буде и опет, фатално, држава.