Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
се јунак смири мало, Али дуго не остало, Плаим оком ето гледа Тамо куту унапреда, И ето се узнемири, Узнемири, усплаири: „Гледај, гледај, та она је, Гле, на гребен веће стаје, Гле, на краја веће крочи, Сад ће, јао; сад да скочи, Ох,