Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Био сам срећан што има неког који, обраћајући ми се у својој патњи, не наилази на чисту себичност. Пустила је, једва усплахирена, да је милујем по коси и раменима. Желео сам ипак да јој метнем главу у крило и да тако останем до зоре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сакупљају се они у мале групице и са притајеном зебњом разговарају... А из села журно беже старци, жене и деца. Усплахирена изгледа, претрнула од страха, напушта нејач своја огњишта и целокупну имовину, да би само сачувала голи живот.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори. И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Зар овде, пред кафаном? ЈАГОДА: Овде, могу и место да покажем! ЦМИЉА: Па то је онај! ЈАГОДА: И после, тако усплахирена, и бесна, одем код оног вајног вереника! А тамо већ знате шта сам све видела! Улетим, а они усред позе!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад казах ко сам и да се не плаши ње нестаде да се мало после понова појави, усплахирена, са свећом у руци: — Ах, свемогући Боже, ви сте?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Имао сам утисак као када људи потерају животињу са свих страна, а она усплахирена не зна куда главом удара. Било их је који су почели да беже па им гранате препречиле пут.
Сутрадан улете у моју собу Елвира, собарица, сва усплахирена. — Сігноре, цатаѕтрофе. И Тедеѕцхі ханно ротто ла фронте. Ох Диô!... Сіамо пердуті. — Шта каже? — запита Војин.
Обукао сам се брзо и пошао у нашу војну делегацију. На улицама сам сретао усплахирена лица људи и жена. Или сам виђао групе људи, који су о нечему разговарали забринуто.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) КАПЕТАН (скочи престрављен): Шта је то, море? XВИИИ АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече! Ако си муж, ако си отац и ако си власт, а ти помажи! КАПЕТАН: Ама, какав је то лом?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије Та жена претерује. Дошла је код мене, усплахирена и испуњена немиром. Рекла ми је без околишања да јој се не свиђа што Доротеј излази из тврђаве. Баш тако.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Задеде свој дебели прст у огрлицу, као да га ова гуши. Гунђајући поче да је цепа. Онда се стропошта на патос. Усплахирена и забринута лица, појури Кеплер своме господару. Прискочише и други да га подигну.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Боље ми је у туђини да умрем, него овде да умирем поред тебе и жељан тебе. (Одлази.) ТАШАНА (усплахирена, унезверена. Хвата се за главу. Одједном одбацује руке, сва престрашена): Луда! Луда! Ја сам луда! (Виче): Стано!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Руке Павлове женски уске, а врхови прстију увек топли, као у грозници. У карактеру Павлову се истицала једна стално усплахирена амбиција: непрестано додавање нових знања и учења. Али с таквом амбицијом у вези, зачудо отсуство сваке завидљивости.
Фрау Рози је почела гуша да бубри, а очне лопте да постају некако тврде и доста истурене. Много је узбудљива, усплахирена, на послу пргава. Павлу није писала једну једину реч о том да је болесна, нити да је ишла у Беч.
Кривог рамена, ваљда и од боја, увек усплахирена од муклог трпљења и страха, сува и сива, скроз недружевна, остала је само још траг Влаовића, споредан, последњи траг
Ната је пошла где никада није била. Право пред Миркова врата. Закуца, и усплахирена, не сачекав ни реч ни знак, уђе. Мирко развуче уста у задовољан осмех, али остаде потпуно миран; механички дохвати
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Полази колима.) Утрчи Салче. САЛЧЕ (сва уплакана, усплахирена, грли и љуби Коштану): Чедо, чедо... Одведоше ми те! КОШТАНА (одгурне Салче): Ћути, стара. (Пење се у кола.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
целога тога дана, све док није у сам мрак банула у кућу тетка Таска, и с врата, пре „живо здраво“, сва задувана и усплахирена, запитала: Зоне куде ви је? Саг си дођо’ из лојзе, пусто остало! Филоксера га поручала!... Зоне туј ли је?