Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Виче за помоћ, а на вику његову лете у помоћ усплахирени укућани; ухвате га за уши, па извуку најпре њега из чизама, а после чизме из блата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И за непуно пола часа сви се сручише на обалу, одакле су јутрос пошли. Усплахирени људи питају се зашто?... Због чега? На оној обали је сада велики метеж и неред.
Пуцњи нагло умукоше. Чује се неодређени, усплахирени жагор... па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!“ Онда неко брујање, затим шумор људских гласова...
Утонусмо у дим и прашину. Неко јауче. А војници усплахирени, па их место не држи. — Лези, лези! — Митраљез у заклон! — Ала они у батерији гњаве... — Брже, брже!
У том полусвесном стању чини ми се да видим упечатљивије догађаје но на јави... Мучно је посматрати и усплахирени поглед животиње, кад је ловци потерају са свих страна. А тек замисли људе који се убијају.
Сагибамо се од страшног праска и вијамо бесциљно, као звери кад их прогоне. Коњи дрхте, а и ми смо усплахирени. Вели Груја: — Кад бих знао да мене гађа, умео бих да се чувам. Кад овако обасипа, човек да изгуби главу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он погледа, присиљен над том невидљивом неком силом, у вис, у принцезу. Она дочека његов усплахирени поглед љупким осмејком својих ружичастих усана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници вуку волове, други их боду тесацима и увијају им репове, да брже иду. Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе...