Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Већ по нека жена стоји на прагу, маше према облаку проноском, и усплахирено зове каког обешењака или утопљеника: »Ај, Тимотије, ај, Јеротије (или како је већ коме име), гони говеда на планину!...
— навалише сељаци питати га и сви се згрцаше око њега. — Прођите се! — једва одговори Радош задувано и усплахирено. — Да ниси откуд нагазио на курјака? — Да није хајдук? — окупише запиткивати. — Није, браћо! друга напаст!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да га цела снага сврби па не зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу и чисто као да ће одоцнити усплахирено истрчаваше поново напоље, упирући поглед далеко преко мирне Саве.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију, и принесе му послужавник с ракијом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мучећи се тако до подне својим жељама, покуша усплахирено да га уврсти у своју пратњу, или у стражу, или да га премести у Темишвар, змијски се пренемажући пред старим официрима
Милићевић, Вук - Беспуће
испуњавање ситних обреда, — и она се осјећаше мирна и задовољна међу мноштвом другарица, заборављајући своје усплахирено дјетињство, и призоре који су је дирали до плача.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Неправда није избирљива; неправди све може да буде разлог... (У собу, усплахирено, скоро трчећи, улази мајка Хасанагина) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ево долазе! ХАСАНАГИНИЦА: Да није Хасанага?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— вели му она мргодећи се и окрећући се тобож љутито од њега. Он узме, рашири руке, и гледајући је усплахирено, једва говори: — Оволи-и-ко! — И све више шири руке да би јој доказао колико је много воли.
— Како да не? — поче Аритон да се љути. — Марике! — викну и окрете се кујни где је била Марика. Али место ње усплахирено испаде из собе мајка му. — Шта, синко? — затрепта она преплашено. Аритон је стаде грдити: — Шта ћеш ти?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Осматрајте брже, сви осматрајте! — викну усплахирено командир дивизиона, — Ено га! — узвикну водник четврте батерије, и приђе командиру да и њему покаже.
Али када Рајко пунилац то гласно рече, онда намах осетисмо да је то могућно. Усплахирено се погледасмо, а топовођа Траило му добаци: — А вала, какав си баксуз, и то може да нас снађе...
Поред нас истрча војник, ордонанс. — Где је штаб пешачког пука? — питао је усплахирено. — Ето... сигурно ту! — махнусмо руком обухватајући цело село.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Стари се дани са нама не мире, И агонија прошлости се види. ПАДА ЦВЕЋЕ Усплахирено цвеће ветар нише... Пролеће. Сунчан и насмејан дан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Твоја је пушка остала неогарављена, твој бајонет неокрвављен; и једног тренутка док си ти усплахирено тражио заклон од смрти које си се ужасно бојао, непријатељско зрно заклало те је.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Куку! Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Отворих очи. И тада угледах како у ваздуху лебди вијугаво тело неке змије. — Откуд ова змија? — питао сам усплахирено. — Појави се из камењара, те је поткачих бајонетом. А баш вас је посматрала — вели мој ордонанс.
У једном тренутку она се окрете, и поче да посматра усплахирено око себе. Онда се обрати мени: — Где је Полет? — Ту су...
А њих нема. Свет је улазио. Само њих није било... Окретао сам се усплахирено и гледао кроз прозор на улицу. Тома се узнемирио због мене, те замоли једног друга, пешачког потпоручника, да унесе и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило
свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...
И зато брат му, он ако мали и буцмаст, трчећи, усплахирено доноси и радостан што му нико то није узео, даје Младену: — На, бате! Послала ти мама, да једеш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да су догађаји изненадним замахом својим загушили сваку мисао, те људи лутају усплахирено кроз маглу као сенке и подсећају на звери које је хајка притерала у теснац. Пуцњи топова се све јасније чују.