Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А у мени, у тој вечитој самоћи мојој, ништа друго не оста, само један сан, тужна успомена, немиле слике из давне прошлости... То су моји другари, који ће над мојим гробом као остављена сирочад процвилети...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније. Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости... Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОВРАТАК Вратиће се опет када лишће пане, Кад заплачу хладни ветри обалама, Као успомена на помрле дане, Бледа и у црном, јавиће се нама. Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода.
пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још од успомена. Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница. Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
никако могао да иде одмах кући, него је ударио сокацима, пун пунцат најлепших мисли и вечерашњих лепих слика и слатких успомена.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ј. успомене и сад те успомене висе на зиду, а једнога дана ће и моја газдарица бити успомена, па ћу и ја бити успомена, црно слово на белој артија која ће пожутети.
ј. успомене и сад те успомене висе на зиду, а једнога дана ће и моја газдарица бити успомена, па ћу и ја бити успомена, црно слово на белој артија која ће пожутети.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била га је шчепала за руку и Исакович се зачуди, шта га снађе. Морао је да устане са траве. Из неке провалије његових успомена, Исакович се онда сети како га је, тако, звала, у пољу, под Варадином, и његова мртва жена, првих дана у браку.
Да ли са звезда? Или, из нашег прошлог живота и наших успомена. Или су вести из будућности, која нам се спрема, без нашег знања, против наше воље и сасвим другачија, него што се
Она га је, као и та успомена на покојну жену, једина пратила, на целом том путу, верно. Исакович је био миран и леден у том тренутку.
А хвала и пријатељу Луки! Тако су се ето, из бездана људских успомена, том намирисаном, надодољеном, официру, који се тукао у биткама на све стране Европе, враћале ситнице, које је памтио,
На шта мисли? Исакович јој тада пребаци што је дошла. А затим, ко зна зашто – ко зна из ког пакла људских успомена – рече јој да је лепа, али да би била још лепша, кад би имала крупне, зелене, очи, а трепавице боје пепела.
Силом прилика. А као да га неки погреб прати, већ годину дана, успомена мртве жене га стално прати, па му се чини да она и сад седи пред њим, у колима, и гледа га, сузним очима.
се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава. Успомена на госпожу Божич, међутим, обавијала га је мислима, тамним, као ноћ од велура, пуна њених усклика, њеног шапата, њених
Треба неко млађи да дође на његово место. Честњејши Исакович стигао је у Токај, из Беча, са толико тужних успомена, тако збуњен, да је то врло добро разумео.
За њега је тај егзерцир био, не само разонода, него и пун успомена, и анегдота. Био се решио да сачека, као неки театар, и егзерцир Павла.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Услед смењивања разних владавина, услед старина и старих успомена код многих Бокеља је развијена љубав и интересовање за старине и историјски смисао, тежња за историјским знањима.
Они немају своје историје и немајући никаквих историјских успомена имају потпуно празну душу у националном погледу. То су људи чија је плашљивост постала пословицом.
Испитивањем на месту уверио сам се да нема успомена на ову бугарску историјску прошлост. Претпостављати да је ова историјска прошлост морала оставити трагова и створити
Без сумње због тих остатака средњовековне српске културе и због свежих успомена из доба ове српске владавине и оних борби које су вођене против Турског завојевања у народу ове области очувана су
Ова се је успомена одржала чак и у Преспи. Те се песме певају о слави, крсном имену, старом, чисто српском обичају ових крајева.
Док оно има врло нејасне трагове српске националне свести, нема, напротив, никаквих историјских успомена које га везују за Бугарску.
Уколико има успомена на прошлост, оне су само српске и више су сачуване у причама, ређе у песмама. Чак до Ихтимана, када се долази из
Други (нпр. у Тополчанима, селу у Поречу) ће вам рећи да су Срби. Уколико има историјских успомена, није ниједна бугарска; све су српске, али су нејасне и бледе.
утицајем Загреба хрватско име је све више захватало суседно католичко становништво које није имало својих историјских успомена и са њима се будила национална хрватска свест међу католицима у Славонији.
Расположења, на изглед помирљива, која смо напред поменули, била су у другој десетини година ХХ века само успомена. Ново се поколење било сасвим ослободило аустроугарског утицаја.
Истина су готово без историјских успомена, али су потпуно захваћени јужнословенском идејом и данас су јој потпора. Вредни, постојани, снажни и методични, имају
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА: Сама сам га бирала код цвећара. Хтела сам да личи на један букет који је мени тако драга успомена. ВУКИЦА: Из младости свакојако? АГНИЈА: Да... да... из ранијих дана.
АГНИЈА: Ништа! Само име: Сима Тешић, артиљеријски капетан. ВУКИЦА: О. Могу мислити како вам је то драга успомена. АГНИЈА: Како да не! Дршке од цвећа из тога букета још чувам...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сваки сто, свака клупа му је онде мала успомена. Пера, кад има времена, ту је и дању и ноћу. Кад није код куће око живади, он је ту. Лађаре све у око познаје.
Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. XИX Шамика је невесео. Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала. Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.
Он код себе носи у медаљону Јуцину косу. Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу. Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Онако како их је себи, по њиховом причању, представљала. Под утицајем успомена на љубавни начин и на уживања свога девера, она хтеде да и последњег дана свога живота увери себе да је пошла према
И у том детету, виде да ће остати само као неизвесна успомена, неодређеног лика, којег ће јој се кћи једва сећати. Размишљајући, пре, како би било да се преуда за богатога
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Где ли је сад она? Иструлела успомена. баш као и његов стари празни кофер, избачен на кишу у двориште Генерала Жданова 52?
Умирише их, рекавши да је Песник по свој прилици изабрао њихово место само због успомена из детињства. Када и та сенка би отклоњена, почеше да га позивају и по кућама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Он га увек гледа кроз маглу година: алхемичарска моћ успомена и сазнање о неповратности дају му додатну вредност и драгоценост Сва искуства са светом, са животом, са природом, са
Значи, још се живи, ради и путује по свијету. (глас из Детињства) Чим изиђе из тих, омамљујућих успомена, из лирске омаглице која даје благост и сјај предметима, писац закорачује у туђи, одрасли свет, удаљује се од себе,
Појединости су обавијене дрским испарењима успомена; милост присећања и радост тачног приказивања прожимају се: Кад неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се
могло да уочи и дослути; у описима тих послова има увек и оне омамљујуће измаглице што се само при оживљавању далеких успомена јавља. Оно што доиста знамо, научили смо ко зна кад, нехотично.
( Ти си коњ) Успомена на тај „заљуљан дечји сан” садржај је и облик Ћопићеве књижевности. Као да је дете порасло само зато да би се могло
Лирска плима најчешће расте у самим завршецима понесених одељака, где се јавља као сетан закључак, као вапај или успомена на „незаборавна плава самарџијина времена”.
Нисам имао храбрости да је, одрастао, потражим и поново прочитам, страхујући да се моја мутна и топла успомена не поквари, не поремети.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поповић, Јован Илић), националан и либералан, имао је лепог успеха и оставио је трага и добрих успомена. Ђорђе Малетић је у два маха покушао да крене часопис: од 1856. до 1858. уређивао је земунску Подунавку, а 1858.
Шапчанин се ту са нежношћу сећао својих успомена, »часова златних из младости ране«, није више вадио из књига но из живота и из својих успомена и дао лепих и осећајних
нежношћу сећао својих успомена, »часова златних из младости ране«, није више вадио из књига но из живота и из својих успомена и дао лепих и осећајних описа и неколико узбуђених и топлих поетских сећања.
Реализам седамдесетих и осамдесетих година знатно се променио: »нова наука« само је једна успомена из прошлости и потпуно припада историји књижевности; публицистичка критика више и не постоји; сеоска приповетка, која
Милићевић, Вук - Беспуће
ње, која је пригрлила врелу и крваву успомену у своје груди, створила у себи слику свога сина, оживила га, са хиљаду успомена, заборављених ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, преживљавајући
Ирена је била поруменила и гледала у страну, збуњена изазивањем успомена оне непријатне ноћи. Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и
одјек из младости, који га сјети мајке, браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети потребу да узме из тог дјетињег времена мало снаге, вјеру у Бога и весеља за
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кô некада, Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с' чине до толико друга, До толико успомена свети, С кима дане прелепо пробави, Па и сада мора да остави.
Ал' учас лати г' успомена нека, Па злато своје тури од себека, Још оком тужну немило пресече. То мутно око њојзи 'вако рече: Отале ајде, ја
пролама, Ништа она не осећа, Ох тамо је њена срећа, Њена радост, ње дан бели, Тамо њезин живот цели (А најлепша успомена Из најлепши ње времена), Тамо она гледи само, Тако и то чедо амо, .......
младе рани, Рани, оче, и ода зла брани, Они беу твоја мила снага, Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке јасне Од сунашца што су ти остале, Небу твоме до две звезде
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, важно је да вам се у џепу увек и на сваком месту нађу неке драге успомене или, ако случајно немате успомена, онда нешто веома драго — на пример, кокице!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
кỳкурек маслачка, кукỳта свира с буникине букве те тресем воћку, што под родом дрема, у склопљен буквар биљних успомена. Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изневјерих попут сабље тупе. Мала моја из Босанске Крупе! Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала.
Тако увијек, у Босанској Крупи, покрај Уне, као на граници, ја остављам чету успомена, ту ми гину моји копљаници. Покрај строга камена међаша прође само тужан харамбаша.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
„Ти такође, мислим у себи, бићеш мати, твоја јединствена вечерашња свежина биће само успомена. Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена — А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
изливену од сировог стакла утробу која рађа чим преноћи и отвори се видицима утроба остаје пуна оних што се боје успомена и затворених соба и не смеју да гледају у сунце од стида окрећу главу кад виде виме и сунце које пролива нешто
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Насред тога, око Пирамиде Наполеонове, врте се сјајни аутомобили. Не зато што техника напредује, него је то успомена на каруселе. Та сјајна звезда вртлога довољна је да цео град заволи вртлог звезда.
уђемо у француску књижевност, у књижевност Француске, која се онда сматрала као наша друга отаџбина, због заједничких успомена из рата. Највише је успео у томе Растко.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их покајничким сузама, живећи од успомена на драгог Учитеља.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ Ево и баба-Вуке Маждруке, На руци јој прстен, блиста ко зрак: Успомена на веридбу, или заруке, На дан кад јој деда обећа брак, Да од свега — о судбе њене злехуде!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад нам је љубав отмена и чедна, Ко месечином прожета. Мирише Ко цвет сасушен, успомена једна, У књизи што се већ не чита више. О дај ми, драга, да на крило твоје Положим главу уморну, да сада Слушам.
Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад спава. И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина мирно пада На развејана
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о благо успомена чедних, Нежност жутих ружа и кринова смерних. Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних.
Пролеће жудњом и насладом дише, И пирка ветрић миришљав и знан; Разноси врелим зраком зоре сјај, Разноси мирис, успомена дах. И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће.
своје, Хумке првих снова, радости и јâда, Колевку детињства, места драга, света Где и сада, можда, у самоћи цвета Успомена старих који бледи цвет.
буде наша мрачна рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког успомена свака, Добра, блага, нежна, и к’о сенка лака.
к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе гласи. Са свима тежњама и надама — даље!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јанков сан у Дузи не бјеше до збрка успомена из његова дјетињства и момаштва. Ми ћемо у неколико допунити и објаснити оно што већ изнијесмо, јер је потребито да се
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли због зиме, по греху или немоћи, да не буде лености, немојте ово, него прегледајте, да колико год сазнате успомена да се стекло у једној истој недељи, да обухватите једном панихидом, ако се не догоди помен неком игуману вашем, јер
И то да буде братији вашој дуг — успомена изабрана, и од заповести своје нећете отпадати, па ћете овако чинити и у панихидама, као што то чините за њих на
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
куће воспети, воспоју — запевати, запевам воспетити — спречити воспитавати — васпитавати воспоминаније — сећање, успомена воспријатије — примање восторг — усхићеност в прочем — уосталом вражда — непријатељство вражден - уређен
о(т)чинити очуждавати се — отуђивати се пагубан — погубан, штетан паки — опет, још памет — успомена, спомен паметозлопствовати — злопамтити паметствовати — памтити, сећати се папа — отац парадигматичан — узоран,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гледа доле, реку, врело, луга, Дрва, жбуне, горе и врлети, Па му с’ чине до толико друга, До толико успомена свети’, С киме дане прелепо пробави, Па их сада мора да остави.
Ј. Дучић ЛXXИИ ПОВРАТАК Вратиће се опет када лишће пане, Кад заплачу хладни ветри обалама. Као успомена на помрле дане, Бледа, и у црном, јавиће се нама. Њен ће мирни корак да жалосно прати Шум јесењих вода.
Препуне душе тамних утисака, И груди пуних осећања истих, Ја се искрадох из друштва онака, И кренух путем успомена чистих.
Попа, Васко - КОРА
и трубе У крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше Живи од пустоловина Својих недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје
право Боде боде боде КРОМПИР Загонетно мрко Лице земље Поноћним прстима Језик вечног поднева Говори У зимници успомена Изненадним свитањима Проклија Све то зато Што му у срцу Сунце спава СТОЛИЦА Умор лутајућих брегова Дао је облик
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да, децо моја, што више година товарим на своја леђа, у толико радије мислим о својим младим годинама. Успомена на њих као да ме подмлађује, па зато нека буде као што желите“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад се растану, о, нов живот који ће доћи испуниће њен, сав од слатких успомена на необичну љубав ову у црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви други патили, где је она рај свој
У њему је и највише мојих успомена из детињства. Наслонио сам се на јаблан, трава ми до колена. Парк је пут тица. Тамо, у углу парка, била је љуљашка,
Ево испуњавам га. Испричаћу вам једну од својих најлепших успомена из прошлих ратова. Тиче се, децо моја, храбрости и милосрђа једног, растом, врло малог српског војника, који је
Ето ко је он. И данас, срећан од испуњене дужности, са душом пуном славних и бесмртних успомена, гледа он ово мутно, сиво и ситно време и верује. Да знаш каква је то вера!
Не могу да кажем: рањава ме ова успомена, тешко ми је да је обнављам, јер не волим много да се бенавим, а тврд сам, као што рекох, као гранит.
После Светлане, волео сам исто тако другу девојчицу, грациозну, милу, паметну и племениту исто онолико колико и она. Успомена коју сам о њој сачувао исто је толико лепа као и ова о путу о коме сам ти сад причао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А за њега, вјероватно, само успомена на једну бескрајно тужну вечер и ноћ проведену на крајњој граници људског насељивог појаса.
Још и данас мила ми је његова успомена. Свакако, то неће бити само због мастике; био је и иначе углађен, благ, осјетљив човјек.
А тавани — те старетинарнице смрти похранитељи су и чувари таквих материјализоваих успомена, храмови тог пијетета. Колико ли смрти на тим таванима!
У разговору с мојом болничарком покушао сам да лукаво дознам да ли је у мјесту још жива успомена на мог некадашњег учитеља виолине. Али није ми успјело да дознам ништа. Па да!
се сматрам подмирен и послије дједове смрти не треба да очекујем ништа осим дијела стојне куће и кућних покретнина и успомена. Све то уз савјет да се, бар за извјесно дуље вријеме, не појављујем у мјесту.
од влаге поклобученог картона, у топли сухи пепео — из једног облика ништавила у други — „Свијет је препун успомена” — помислим. „Свијет је просто загушен под теретом прошлости.“ Догоријевали су посљедњи свежњићи.
Но то је можда био само одраз мог лица који је пао на њ. ЛXИВ Јест, свијет је препун успомена, свијет је преоптерећен прошлошћу. Чудо како под тим теретом још дише.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нека стара и слатка, веома необична успомена из детињства сену му кроз главу, сети се како је некада дететом плакао, и сад му се учини да осећа оно исто, што је и
Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти и озбиљно одговори: — Оне раде тешке послове, па не могу мирисати као ви, што само
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као мирис, као зраци, као тама, Као ветар, као облак, као пена, Одвојени дани, ноћи, лебде, круже И прилазе у облику успомена. Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи?
Тада тихо скидам плочу са гробнице својих дана, И спуштам се, дуго идем кроз редове успомена, Кроз сва места из живота заборавом претрпана; Ту застајем, одмарам се под покровом од времена.
СЕЋАЊЕ 1 Често пута кад те видим гредом Да корачаш хладна, мирна, строга, Увек иста, увек с умним гледом, У тренутку успомена многа Оног доба, ког сад више нема, Јавља ми се као бајка бледа; Ја осећам да се прошлост спрема, Да ми, мртва, живот
остављам видик стар, без мена, Велику сенку што је пала на сан Бола и среће, на шум река јасан, На лишће, жеље и траг успомена.
Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени Под пољупцем мртвих успомена. И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јавити се никад, Никад неће к мени дохођаше.
па и желе! Чини ми се кад бих плак'о — То би било тек весеље! ... Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из даљине шум се креће — Разлива се у опело.
Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904.
ИИ Нов се живот јавља и ја њега здравим! Ено га на гробљу мојих успомена! Пуне су му руке и сласти и миља — Смеје се и прича да је и он пена, Коју ветар носи к'о лишће са биља...
Место светле историје и гробова Остала нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге дохватио све синове. Остала нам још прашина на хартији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно пријатељство које је он гајио према мени.
Тако је успомена на Насау Хол у Принстону полако ишчезавала, мада није никад заборављена. Чувена победа веслачког тима са Колумбије код
Али, упркос свега, моја мајка је била у праву. Кембриџ је имао своје свеце и успомена на њих била је суштина славе Кембриџа.
Стари Грци су жртвовали сто волова кадагод би неки од њихових филозофа открио неку нову теорему из геометрије, а успомена на филозофа се вечно славила.
Али природно је што ниједан српски научник није ни помишљао на тако што, у доба када је успомена на помоћ америчке науке Србији, за време епидемије тифуса 1915. године била још тако свежа.
* Ових неколико закључних речи написао сам на дан када је овај добри Американац престао да живи. Успомена на њега ће нас увек бодрити у вери да је нашој благословеној земљи предодређено да постане прва идеална демократија
Ћипико, Иво - Приповетке
Уочи тога дана, слажући у сандук преобуку и пртенине, дјевојачки се осјећаји стишају, и изнебуха претрже се у души рпа успомена и наступи мир. Све своје собом носи: и осјећаје, и мисли, и жеље!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
широка као први снег и стонога лови сенке пале преко зида и трава расте до изнад њеног чела трава заборава или успомена није важно (3) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек спирају крв (Итд.
Ето зашто је део мојих давних и драгих успомена везан за мале књиге. И ето зашто сам се обрадовао кад ми је Срђан Станишић предложио да у „Грошу“ – што је лепо име, с
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена. Владислав Петковић Дис И Постоје књижевна дела са срећно и са мање срећно изабраним насловом.
Приповедач гледа унутра, интроспекцијски, а креће се уназад дуж свога памћења, и кроз помало замагљену копрену успомена, што Станковићевом тексту и даје ону толико пута већ истицану поетску каквоћу.
Отуда, мисли Црњански, и њихове „главне особине” чини „љубав облака, видика, успомена и звезда”. Уосталом, додаје он, „можда биље и лишће познају један срећнији облик живота”.
Спреман на сарказам и цинизам, у наглашеноме дефетистичком расположењу, Црњански није презао да у време још свежих успомена на Солун и Кајмакчалан травестира високе националне вредности, које улазе у српску историјсконационалну митологију:
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
истоку трешње на западу маслињаке И сазвежђа над Фрушком, звездане строфе најлепше У камену и на води: Грозд је успомена на њихов распоред Има своју будућност и њену прошлост Има свој пут и његову истину Саветује плодовима љубав и
ЗОВА Из зове која се собом забавља Пределом слепим погубан је пој. Издајство и брука ко песма се јавља; Успомена траје у намери злој. Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга.
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је овде још трезних глава од тог чудног пијанства рушења и смрти. Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле. Али нашто мислити? Не мисли се пред смрћу, већ се опија њоме.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема. Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вук је међутим објаснио ко је аутор песме: Ђорђе Рајковић је (в. његов чланак Успомена на Јована Берића, Вечерњача, 1881, стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Пушта је а се врати у прошлост, да сагледа малену руку синовљевог детињства и да укрштањем срећних успомена и трагичне стварности пресвисне: "А расла си на криоцу моме,/ Устргнута на Косову равном!
То је најлепша књига успомена која је икад написана на српском. Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих
Ћипико, Иво - Пауци
Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот. Сама успомена на њу није је могла утолити.
изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.
Никакова тешка мисао није га морила. Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору.
дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
стену, умочио је своје млохаво тело у воду, трља дланом испод воде убоје и отеклине на задњици, што су ту избили као успомена на овај дуги пут проведен у тврдом седлу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Залуд их човек натраг зове, Спокојно оне зраком плове; Ни молбе наше ни наш јад Не чују оне више тад; И само тужна успомена Остаје даље за времена. 1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме.
сињег мора Благи ветрић заћарлија: У те дане моја душа, Као росом умивена, Спокојније песме слуша Болно слатких успомена А у сусрет зоре ране Кличе песму нових жеља, И том песмом слави дане Васкрснућа и весеља. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Као какав фантом гледа ме та двоимена варош из таме, и буди у мени безброј успомена. Њен сам ратни заробљеник био, и у њој би ми четворогодишња жудња за слободом срж испила, да нисам нашао уточишта у
Ко би мислио да мирис једне руже може сачувати у себи хиљаду успомена! Граница мога подивљалог парка је, као што сам већ рекао, сам Дунав.
Ту нађох и других успомена које васкрсавају преда мном још давнију прошлост. Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из
Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из породичног архива, успомена и предања које се преносило од оца на сина, саставили су мој отац и стричеви родослов Миланковића; ја сам га сада
И онај високи стуб, успомена на онај страшни пожар, дело је Вреново. Дозволите ми да се распитам где је Грешемов Колеџ. У њему је Врен отпочео
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па су и одрасли почели да употпуњују сметлиште. Нестаде кромпиришта, остаде само успомена и име. „Прођи, богати, кроз Савин кромпир?” — „Ђаци то у Савин кромпир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Друже, дозволи ми да ти се искрено исповедим. Само теби, једино теби. Она је моја прошлост, једина успомена мога живота, са којом, ево, већ три године разговарам, која ме једина прати... Она, мој мали друг... Гордана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
прве и друге етапе — сматра се — није велики временски размак, јер се врло рано јавља потреба да се песмом сачува успомена на подвиге хероја; зато се из слободне импровизације издвајају поједине песме које се понављају, углавном, у
бити да је за време његове владе народ био поштеђен разних тешких намета и да је касније, под теретом турских насиља, успомена на такво стање имала пресудан значај за стварање јуначког лика Марка Краљевића.
је у песмама познат као Сибињанин Јанко), продрла је преко Србије до Косова и ту била страховито потучена (1448). Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“.