Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Црна Горо, поносито стење, Круне српске ти драго камење, Успомено пребелога данка, Ког се сећа Србин кâно санка! Када гледнем твоје стене дивне, Срце младо у менека живне, Јера
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
мирише И цвета, а цвета већ одавно нема: Беспућем до наде песму ми припрема, Кад издан још волим ону која спава. Успомено златни праже заборава!