Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако није знао детаље, о томе, како се сад, тамо, успоставља и униформише Личка регимента, Оточанска регимента, Огулинска, Слуњска, Првобанска, Другобанска, Костјурин је знао да
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
систем омогућава да се тренутно и прецизно пренесе било који сигнал, порука или знак у све крајеве света већ исто тако успоставља везу између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том ниуколико не мора да се мења
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Њен складан, уравнотежен и чврст укупни композициони састав – сам по себи нас води ка поретку који људски ум успоставља. (1982) ЈЕ ЛИ СТВАРНО ПОСТОЈАО ЧАРНОЈЕВИЋ? Постоје добро и лоше постављена питања.
јер шири, сижејни развој њене структуре то дозвољава; стих се, међутим, развија и реализује у размаку који се успоставља између стилскостиховних условности и језика. Зато је тзв.
Једино није јасно како његова малорека, сведена и загонетна песма успоставља дијалог дуж културне, књижевне и језичке дијахроније: духовна криза модерних времена, „шупаљ човек“ нашега века,
у књижевности уопште, може се узети и као затечени поредак вредности, који је динамичан и који свако књижевно раздобље успоставља у оквиру ширега и савременог духовног зреника.
мирним путем, него се из свога времена – које је „последње и једино време из кога се светлост рађа“ – отима, осваја и успоставља у „пароксизму давања и отимања; небо се отвара у грчу земаљске, богохулне страсти“ (Мишић).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на феноменални и ноуменални свет, од којих је први спољњи, непосредно дат нашим чулима, док се други тек мишљу успоставља - као чиста интелигибилна творевина.
додатно одређен присуством другачијег, „туђег говора”; дакле, „свој говор долази у дотицај с „туђим, између њих се успоставља нека врста дијалога, што и даје језички динамизам романескном тексту.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Вукове збирке креће се пак на подручју личног, породичног и општељудског и у складном сазвучју са свечаним тоновима успоставља својеврсну присност певача племићким и владарским ликовима, националним јунацима.