Павловић, Миодраг - Србија до краја века
своју богазу те пада суви водостај расте и гусне у понекој тачки у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се прућио да спава после заветине и подсећа ликом на супротне стране из
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Око самих себе се обавијају! Иду два огранка једно другом у сусрет, омотају се један око другог, усправе чврсто, и одмах се за њих хватају нове, слабије зелене гранчице. То је једно даноноћно надрастање и путовање.
последњи остаци мушких особина суну у девојку, не могу у ној ни природно ни практично да се развију како треба, усправе се још последњи пут у неки пркосни отпор, или манију поноса, и најзад угину.