Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
узаптило, Па од гњева и од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке, Ма су луде све те муке, Пусто уже не успреже, У месо се дубље реже. Сам се себи сад осмену, Па с' унапред даље крену. „Заман! 3аман!
Гром силено стрелицом потеже, Ал' Милета ништ' му не успреже. Та јунак је овај соко сиви, Челик тврди, та баш огањ живи!
Ох, Радивој, ал' је срца љута, Оће Србе да размакне с пута, Десно, лево мачином потеже, Пада Србин, али не успреже. Једно Српче помоли се Богу, Пушком ђоги сломи предњу ногу, Опет пали једно момче чило, Радивоју саломио крило: У