Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?“ — вичу све раздрагано, али се од стида ниједна за њу не јави.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Калуђер, дакле, који само камилавку носи и црне хаљине, и само се нариче калуђер и самац, који се само уст’ма и словом одрекао света, а делом више тражи | свет и светске ствари него мирски људи, и што је јошт најгоре,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи поганим! СУЛЕЈМАН: У памет, бабо! Или се смејеш власти пашиној?
ситним шарама, И, скупљајући везен пупољак, На пољубац се спрема ласкави, Кад она крочи белом ножицом, Мирисним уст’ма да је целује... Па где је сад?... СТАНА: Ох, сина, пашо!... Сина, сина дај!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Он, Кад се смејеш ти, смеје се; тужиш ли Ти, и он ће, верност сваку обећава Уст’ма, серцем не мисли Тако, нег’ се радује злу Твом.
Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца... То ти је зарицање донело; себи захвал’ се Што и себе и то слатко