Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто. Већ избија десет сата, А још назад нема злата. 64.
“ Глену горе коме збори, Ил' је дремâ, оли дрема, Ал ма како, сад је нема. Од земљице Урош устô, Срце, глава, све му пусто, Па не види чедо мило, Што с' ка њему упутило, И не чује како кори, Како декла плао