Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Нећу, попо! — протуњка Вуја, и опет се зацрвене. Утом стигоше до вратница Бошкових и уставише коње. Вују спопаде некакав страх: поче му пиштати нешто у ушима: поп му се учини — бог с нама!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Иде он у наше село и ено га гдје уђе. Хајд, хајд, па право у народ. Уставише се кола. Гледамо ми ко ће то бити. Господин човјек неспретно скочи с кола, па тромо и као да је богзна како уморан
Радоје опали из двоцијевке. Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу.
Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола. Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола С друге стране искочи један млад човек
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ И већ су се поља прихватили — Већ и двори Мустови се виде — Хајдуци се мало уставише, Прозборише, страже наредише, И остало што је за потребу, Те с' макоше тајом унапријед, Један на ту, други на 'ну
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Тако отприлике овијестише први гласници. Слободнији грађани слетише низа степенице, али се уставише на кућнијем вратима.
„Станите, куд сте нагли тако! Хоћете да испогибате лудо, без икакве вајде!“ Уставише се. Оташ се примицао дугим кораком али без хитње, ка’но ти човјек који је сигуро ономе што ради.
Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута. „Радоје и ти Крцуне, са то двоје момчади запаните тамо; чувајте их, вјере ви!
„Станите — који се с мјеста не устави убићу га!“ викну човјек ческим језиком. Дјеца се уставише од страха. „Ходите сви амо, ја ћу вам скинути гњездо!“ рече и насмија се. Дјеца се сад бојажљиво стадоше окупљати.
„Чији ће, збиља, коњи бити у ово доба?“ рече Јока. „Богме два човјека на коњима. Ено их уставише се крај стрикове куће, па обрћу главе на све стране!“ одговори цура. „Чуде се е је све пусто око њих“, рече Милица.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али, кад кола дођоше тик до њега, коњи се као преплашени уставише и, пропети увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан човек, — који под скрханим колима нађе своју
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране док се не уставише на грању једног стабла усред врта. — Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи.
А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду. Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати. Гвардијан смјеста исплати најам Стипану и изагна га.
Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија. Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише. Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.
Ћипико, Иво - Приповетке
На путу их дочекаше финанцијални стражари и до коже обађоше. Код млађих девојака уставише се дуље и претраживаху их строже, пецкајући их ради њихове младеначке срамежљивости. У вароши се оделшпе.
Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао.
Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а мисли никако да
Водајући се, пролазе путем оивиченим цветном живицом поред винограда, присенком маслинових и смокових дрвета. Уставише се испод густе смоква Неколико косоваца звизнуше и — прхнуше.
Макоше се. Стара Стана умешала се међу жене, а Марко и Божица уставише се код старе претрге, што пред собом носи којекакве женске потркуше.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица између којих расте висока трава. — Ти не знаш гдје си?
Зар пустити земљу у туђе руке? Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана! Раде посматра оца. Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.
Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду. Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану,
И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... Рубач покуца на врата. Нико се не одазива. — Отвори!
Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра. Уставише се и прислонише уз међу. Ћутке држе се за руку. До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како
Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич. Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари. Код крчме на путу уставише се. — Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. — Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тад стадоше кићени сватови, уставише свирке и поп’јевке, ђевер скиде са коња ђевојку, па је спусти на зелену траву; он је спусти, она душу пусти.
свата говорила: „Богом брате, свата старјешина, устави ми коње уза двора, да дарујем сиротице моје“. Уставише коње уза двора.