Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Гости се веселе пред кућом. Месечина као дан, лето, милина људма седети. Неки хтедоше да иду. Пурко их уставља: — Седите, људи!... Седи, Мирко, Ћебо! Дела још по једну! Сутра је недеља. Не чека нас никакад рад.
Кад се већ свак надовољи, рекоше неки да ваља ићи кући. Живан и Пурко умало се не завадише око Страхиње. Пурко га уставља да остане у Зарожју, прима га у кућу и у задругу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и дружину, А погледа десно и лијево, Не би л' гдјегод згоду угледао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао. Али какво би његово изненађење кад му сутрадан у цркви рекоше да ће га тога јутра бискуп
Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сад име вра-Брне!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Још један угао и Господар уставља коња пред малом обућарском радњом С. Гулића, који проширује и продужава све врсте ципела, сјаше и одшепа до
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе?
Ћипико, Иво - Приповетке
њиховим животима, осјећа у себи, па у тренутку у памети сину му сва трагика изморена народа, и јаки нагон сродства уставља се на њиховим тугаљивим лицима. —Вријеме је да се одијелите! — вели им гласом као да их моли.
Цвијета сама силази низбрдицом, низ кратке тканице, пут града. На савијуцима уставља се и гледа у простор пред собом. Тужна је и замшпљена, а не зна узрока.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 538). У Темнићу том приликом такође употребљавају прутове ч. или уставе, како се она тамо зове — ваљда зато што уставља болест и зло уопште (ГЕИ, 24, 1975, 146 ид). У Великом Мокром Лугу 1946.
Ћипико, Иво - Пауци
Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на одређеном мјесту. — Што не узе од попа Вране сијена? Он се сада за вас брине, — вели му.
Али пријатељи Радивојеви нађоше му се у невољи, опколише га и, скупљени, у гомили, продиру напријед. Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је
Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к'о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.
Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика. Засве што је година зло понијела, једнако осјећа
Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени. А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. — Сада да мирно разговарамо!
Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
звека камена сокака, стаде звека, стаде отуд јека, ал̓ ето ти војводе Милоша на његову од мегдана дору: уставља га ђемом од челика, а довата мало бакрачлијом, а доро му ситно подиграва, те весело у дружину дође, на јутру им назва
Ти његови феудални циљеви јако су наглашени и у самој песми. Што уставља „царевину благо“, по томе би он био као некакав револуционар у односу према цару, али што све уставља себи и што од
Што уставља „царевину благо“, по томе би он био као некакав револуционар у односу према цару, али што све уставља себи и што од њега пишти „љута сиротиња“, — то га приказује као разузданог феудалца, као кесеџију, разбојника.
заштитника у Марку Краљевићу (дабоме, као жито се из саме песме види, цара на то подстиче и „царевина благо“ које Муса уставља себи). Недоследан у приказивању Мусе, народни певач не мотивише ни Марков пристанак да дели мегдан с Мусом.