Употреба речи устављао у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Тај је књаз мрзио на Зорића, а због њега и на све Србе! Долћи се састајао с књазом и толико му се свидио да га је устављао да остане у Русији, да га начини великим главаром.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Једном дође некакав валија, велик јаспреша, па што је год султан слао, све је он себи устављао. Али драги алах, који о сваком мисли, а највише о ономе ко га хак вјерује, побрину се и о овој медреси, те се одржа и

Још му даде сто и педесет гроша за трошка и ферман да може вазда пред цара изићи, ако би ко опет медреси устављао. Валију јаспрешу смаче, а на његово мјесто постави поштена човјека.

Ћипико, Иво - Пауци

Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед... Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. На догледу мора застаде. Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

па је токе рукам' устављао. У другоме (из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности