Краков, Станислав - КРИЛА
Издвајају се сенке, које неодлучно стају. Један прикупљени, збијени ред се враћа, и гура пред собом устављене сенке. Све је јача рика: — Напред, напред... Сад се тек сећа оружја у руци. Натичу се ножеви.