Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Устаде и генерал, опази димове — у небо опрли — од десет кућа, пак се окрете на оне Турке, изврати кожу и повика: ,,Ви једне к
и док сам ја жив, неће бити пизме, ал̓ неће ми ни други судити...” Устаде и „збогом!” — оде своме чадору. Ми сви присуствујући онде скинемо капе и благодаримо на опроштењу и прочаја.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола. Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.
— Те лажи, џенабет! Не продаш ни по петнаест. — Ако не продам, лако је вратити кући — одговори Тиосав, па устаде и маши се за торбу да понесе. — Знаш, Тиосаве, што? — Шта, ћир-Трпко? — А'де, дај мени тај восак. — Море, батали!
— Ето како! сега сам у Романија. — А што се ти оружаш? — Не ме питај, море! — па устаде, приђе Тиосаву и сасвим шапћући рече му: — Знајеш ли, море, да има 'ајдуци? — Где? — упита Тиосав, токорсе изненађен.
!« дрекну и учини: »Хуј!« После мало ћутања поче: »Чек, колико сам оно пута прошао?« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети...
Молим те, моћи ће зар и без општине... Свуд сам, богами, тражио, па нигде! — 'Оди амо! — рече капетан па устаде и уведе Симицу у канцеларију; отвори једна врата од друге собе, где сеђаше за столом један дежурни практикант,
— Оно ја не знам, већ ако да му салијем страву. — Па дела, богати, ради што знаш, а ја ти нећу заборавити. Анђа устаде и донесе из вајата некаке замотуљке. Извади из једног два-три летећа куршума.
— додаде Пурко. — Од кмета и беседа! — подсмехну се Ћебо. — Немој ту дробити! — осече се чича Мирко и устаде. — Та махни се, Мирко, богати! — рече Срдан. — Ко сеје со ничу му скакавци. — А јеси истегао греду, Срдане, а?
Кад виде Страхињу, она се чисто трже и обазре се узверено. — Ене, ти си, Радојка!... — рече Страхиња, па устаде и затури торбу и гуњац преко рамена. — А куд си ти тако поранио? — упита Радојка полако и снуждено.
То Пурко рече, па окрете неком путањом онамо кући Живановој. Чича Мирко и Ћебо одоше у Зарожје... Таман Живан устаде, јер се хлад беше помакнуо, а сунце припекло, те га врућина пробудила, кад ето ти му Пурка. — Помози бог, куме!
се мало промигољи, зевну једном-два, као човек кад чује да се спомиње спавање, па тек завара очи попу и домаћину, устаде полако и изиђе напоље. Поп и Бошко занели се у разговор, па и не опазише куд се дену Вуја.
већи... На један мах: буп! Трже се... Погледа око себе, а он на патосу поред кревета у својој спаваћој соби! Брзо устаде, попипа се по леђима и онако бунован прогунђа: — Ух, ала сам жестоко љоснуо! И леже опет у кревет да спава.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ту бахне и незван. Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. Па устаде. Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.
— Не брини!... Сад ја идем попу. Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. — Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... — Ама, остави ти то, драги ага!...
Обе ћутаху. Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине... Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: — Иди!... бежи!... — Што?... — Убиће те! — Бабо? — Јест он!...
И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... — Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... Сав је цептео као у грозници.
Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. — Ја идем. — И ја ћу с тобом!... — рече Станко. — Немој ти! — Али ј не могу данас преседети овде!...
Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. — Зашто? — упита поп и устаде. — Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. — Ко пустио? — Ти. — Па шта барата? — Ево, видиш!...
То је посао твој и Маринков!... Ја од Турчина ништа не тражим! — Ни милости? — рече Крушка и устаде. — Милост је у бога!... Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.
— Него, морам сићи до обале да извор ископам. И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу. Није много прошло а он се врати носећи воде. — Хладна је као лед ледени.
— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије. Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати.
никоме речи о томе!... Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... — Добро! — рече Станко. Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. — Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. — Ја морам отићи до дружине, поочиме!...
Али весеље пресече. Више се не чу ни песме ни пуцња. Изгледало је као да су се скупили на какав договор. Попа устаде иза совре и зовну Станка. — Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.
— Е, то ти је већ нешто паметно. То ћемо учинити сад, одмах! Па устаде и викну: — Војко! Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. — Чујем, буљубашо!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.
Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа. И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и изиђе напоље. Пред кућом кум Нинко попушта штрањге коњима који се пуше у свјежем јесењем јутру.
Мара бјеше сама у зачељу. Брзо устаде, лијевом руком покупи хаљину, десном смаче шешир с главе, дохвати се за лотре и лако скочи на земљу.
— О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. Баба устаде: — Господо, господо! Мени се одсекоше ноге. Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини ово неколико дана читав век. Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана. Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.
— рече бојтар, па устаде и брзо суну себи ракије у фићок. — Ја сам овде знате, к’о неки род, па зато се и не циврам, него се и сам послужујем.
— Е па добро, ал’ извесно... Изађоше и Меланија и Пера, а из кујне се мало после чу једно: »Јуф!« — Дакле? — устаде гђа Перса, која је досад к’о на жеравици седела. — Дакле, шта се свршило? Је л’ дош’о и онај?
— Па, онда... — Пааа, па онда... није било ништа. — Па, ако није било, ал’ ће ваљда бити? — рече гђа Перса, и устаде, па стаде нервозно спремати и без икакве потребе премештати ствари с једног места на друго.
— Он се извук’о. Ја сам повук’о, а он се извук’о, к’о и увек што је. Разумеш ли ме бар сад? — рече поп Ћира, па устаде и стаде се шетати, а и попадија устала, па се и она шета; он нагоре, а она надоле.
па се смеје, смеје... све се тресе. Сви се смеју грохотом, па и онај, и он се смеши, само тишије. — Јао мене! — устаде гђа Перса, — а шта је то било? — Та ово је, ово је коњски зуб, оче Кирило, — вели владика.
Млада жена, у чистој цицаној хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо, и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине. Путник је погледа.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У истом тренутку жена одбаци вез и, потпуно уверена у ону његову дубоку и тешку удубљеност, устаде па се за трен ока створи крај прозора.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен муж је, међутим, чкиљио, зевао, тако да га она поче, за кошуљу, да вуче. Она устаде прва и указа се висока и витка, врло лепих, дугих, ногу, а врло танка у пасу.
Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос, пође према прозору, да га отвори.
Па шта?“ Као умилно сикћући црни лабуд, Ана се подиже и раширивши црну кринолину, устаде. Погледа мужа оним својим црним очима, под сраслим обрвицама, а Ђурђе хтеде нешто да каже, али само одмахну руком.
Нећу порекнути што писах, знај, док је у мене коња и пиштоља. Е да ме искоријене из најдубљег корена. Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини се велика граја. Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком.
Што ми жену расплака?“ Кад велики, тешки, кирасирски, коњи повукоше кола, и почеше да смрде, од напрезања, кирасир устаде у колима и поздрави женске махањем шешира. Довикујући им „Ау ревоир“!
У том тренутку, ваљда раздражена његовим ћутањем, госпожа Кумра устаде, па рече, јетко, да одлази. А кад Трифун није одговорио ни на то, она цикну: „Проговори – занемео, дабогда!
Амбасадор је био подигао свој натмурени поглед и посматрао Павла, тренутак, два, па затим устаде и приђе огледалу. Наслонивши се на аппуи мраморног огњишта, под огледалом.
Можда је то што капетан прича, о лазарету, претерано? Кајзерлинг онда устаде и приђе Павлу. Гледао га је својим песковитим очима, хладно.
У истом тренутку, Павле познаде силуету момка у трактиру, Сепа, на стаклету врата, у белој завеси. Кад устаде и врата одшкрину, пред њим је стајала Божичкина кћи. Ушетала је као пауница у његову собу. Павле је био занемео.
Био је пришао Текли, зграбио је за руку, да је дигне и избаци. Она онда устаде и рече да ће отићи. Дошла је да му каже да он и Евдокија срљају у пропаст. Па доста.
Она онда устаде са његове постеље, са које је устајала и на коју је опет седала, па му приђе. Узе га, нежно, под руку.
(Исакович рече: љубостју коју само Бог может по моеи смерти да распечати!) Кад то чу, она устаде лагано, па се удаљи од Исаковича, и заплака. Узе јој га, каже, рођена мати.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се удари у било, јер бејаше дан недеље. Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву.
Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx очију.
И одмах савивши писмо, даде га за оца посланима од оца. А када је писмо донесено, самодржац отац устаде са престола, и клањајући се љубави сина као светима, И примивши ОВО целова га, и развивши писмо прочитати га не
И одмах у последњој старости изненада младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим
Небески је и говорно ово са њим у облику очеве појаве. Одмах са рогозине устаде и светло к Вишњему високо руке подиже, и громким плачем и даждом суза земљу напајаше.
се никако није могао исправити и за кога су и најбољи лекари мислили да је изгубљен за живот, изненада брзо са одра устаде.
Преподобни брзо устаде и прекрстивши руке на прсима рече: Помоћниче мој и избавитељу мој, Господе, не оклевај, јер гле, у лављем обличју
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад слуге раскрилише врата трпезарије и показаше седишта за богатим столом, Исакович се трже и неком медвеђом снагом устаде на ноге. Очни капци беху му сасвим помодрели.
Чудио се том изненадном пуцању и дивио се, да га опазише. Онако мамуран, киван, као малопре на ове, устаде да види те друге, са оне стране реке, и опсова им, у себи, дете француско.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу. Кнез устаде и за њим сви. Он се прекрсти и изговори: — Да се са страхом помолимо и поклонимо господу богу и богородици, благоме
Стево Бајов викну му: — А-ну, чôче, но испричај, све како је било! Тада Стијепо устаде и поче на прекид приповиједати његову борбу с Французом, показујући покретима тôк напада и одбране, намјештајући
— запита поп. Јанко погледа на часовник: — Ура до поноћи! — Хајде, жено, дома! — викну поп. На то Гојача прва устаде, па све за њом. Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку.
— Пристајемо — гракнуше сви. — А ти, Јанко, шта на то кажеш? — запита га кнез. Јанко, блијед од узрујаности, устаде, приђе Мргуду, узе његову тврду, разграпљену руку и пољуби је. Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат!
Јанко, блијед од узрујаности, устаде, приђе Мргуду, узе његову тврду, разграпљену руку и пољуби је. Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат! Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица.
Према вратима, за столићем, сјеђаше човјек и читаше њешто. Он устаде кад се походиоци упутише к њему. Бјеше висок, окошт, грбаста носа, дугачких, смеђих и просиједијех бркова.
У тај мах уђе њеколико главара у кућу. Саво устаде, и упути се к њима. Јанко, сав зажарен, рече: — Кад сте толико добри према мени, ја ћу вас замолити за једну велику...
— дода онај што је гуслао. — Е, мој ђетићу, ономе што је на коњу ласно је и сићи! — рече ђакон. Владика устаде, а за њим сви.
“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он устаде, одмакну резу на вратима и опет леже. Његов момак, Мило Савов, бјеше већ пред вратима, те уђе и, чучнув пред
стиже до пола неба, један се пробуди, сједе и, онако траповијесан, погледа по дружини, па на небо, па се прекрсти и устаде. Бјеше Марко Јокашев.
Кнез, лежећи наузнак, одједном поче мучно дихати, његове силне груди надимаху се и слијегаху. Милица устаде и ужасну се видјевши да му је чело намрштено, очи отворене, а усне блиједе.
— Виђи ђавола! — рече стари Мргуд. — То није без њеке! Кнез настави: — Ја му назвах бога, а он прихвати и устаде. Ја га запитах: куд га пут нанесе, а он започе: „Купио сам, вели, њешто горе за грађу од овијех Жањодољана, па сад
Милићевић, Вук - Беспуће
Зашто да га узнемирује тај свијет? . И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ко је год био полаженик, тај ће знати све то. Спочетка се више радило него говорило, јело се. Домаћица устаде да »транжира« печеницу. Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика.
Таман седоше, а домаћину паде на памет да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику. Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо! — прихвати госпоја Каја.
Устаде понова, диже чашу и накашља се мало. — Чујмо! — рече полаженик. — Чујмо! — прихвати госпоја Каја. А домаћин устаде и отпоче здравицу.
— Среда, господине! — повикаше сви. — Мир! Један нека говори. — Среда, господине! — устаде један и рече. — Е, лепо, данас, дакле, имамо у трећем и четвртом разреду: српски језик, лепо писање, хришћанску
Но, нека; ајде, погодиће који други. Дакле, ко зна шта је то? — Ја, господине — устаде други. — То је крава. — Да, крава, рече Максим, и поче описивати краву онако како то нови педагози описују, и како ми
— рече газда Радисав па устаде. А син разумеде добро тај покрет, и одмах се намести уза зид да склони леђа и све што је тим покретом очевим било
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ал' му ево боно паде Уједанпут чедо красно, Боно паде, не устаде — Зађе њему сунце јасно. Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да
Малко лежа, па с' онда помаче, Па још мало, па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако бумбарати стаде: „Благо мене, са мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу
Прва буна ето већ га прође, Он устаде, па зборити пође: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори?
76. Наједе се, па сад пу(ши), Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.
81. Десет сати е то бије, Он од одра свог устаде, Па се брије, па се мије, Па с' у руво дично даде, И довати цигарицу, Па ајд' одма на кавицу. 82.
96. „Што је ото?“ он запита, Али чедо ни бригеша, Већ устаде, на њ поита, Још прозбори срдна сеша: „Господине, молим, ко сте? Ја не примам такве госте.“ 97.
“, виче млада. Псује старца, па га тура; Али старац као клада. Тек кад јунак наш устаде, Малко ми се мицат стаде. 58.
XXВ Па можда се сад пробуди, Па устаде, па њој ити, Њој, за којом тако жуди — Ао Боже страовити! — „Збогом, мати, прости, прости, То за сузе и све труде,
Сунце грану, он устаде, Па с' облачит брзо стаде, Ма га спази брижна драга, Приђе ближе, погледа га: „Куд ћеш, злато, куд ћеш тако!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад већ и поноћ мину, а од дората ни трага, дјед се поче врпољити у свом кревету и зором устаде да га сам тражи. Освитало је неко горопадно и љуто јутро с тешком росом, па старац крену бос да не би расквасио опанке
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти видно. Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на вр јеле, гледа на сваку страну, али све узалуд.
Одмах затим полегаше. Док ето ти краља, па одмах онијем својијем шћерима, закла их и изиће. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора.
Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар не би свирао у празна уста, хтједе да се поткријепи мало.
Кад већ хтједе лећи, он везену мараму метну под главу, штап поред себе, а шешир више главе, и заспа. Кад изјутра устаде, обуче се, уми се, а маћеха ни да га погледа. Он се зачуди, али не упита.
Кад су дошли у млин, стадоше опет играти и пјевати. Кад су се тако наиграли и напјевали, устаде најстарији међу њима и рече: — Доста је било играња и пјевања, де да прпповиједамо штогод од старина.
Он леже и заспа. Кад сјутра дан освану, устаде путник, умије се и, по адету, отклања сабах. Пошто попи каву, замоли ханџију да му поврати аспру, говорећи му: — Баш
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске Школе, који је становао у истој кући и редовно је
Изјутра се пробуди с јаком несвестицом и главобољом, устаде те се уми, па хтеде склонити оне украсе са стола. Остави часовник у фијоку и понесе тамо и ону другу кутију, па
Ноге му веома зебу... Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута. Иде унаоколо, укршта средином,
Печени смо и ја и он... Него, знаш, причувај се ... нешто је на тебе много љутит. Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу.
Ево га унутра у кући. Звера око себе и види насред куће пламен, велики, светао, топал. Ћутање... Неко се паче, устаде, он обрте главу. Један дечко стоји и гледа га... — Где је... соба... Љубица?
«... Сутрадан Гојко устаде туробан ; чим се сети синоћне патње, намршти се још више. Од ономадашњега боја Љубица не долази никако у школу, али се
чим дође Ускрс... И он стаде жудно гледати у њено лиде, очекујући са страхом и зебњом њен одговор. Она устаде, приђе му и метну једну своју руку на његово раме, па га опет пажљиво погледа својим великим очима.
Протрља очи, послуша... јест, то је она. Понекад јој се отме из груди и загушен јаук. Гојко упали свећу и устаде. — Шта је? запита он преплашено, трчећи по соби и чешући се руком по једном рамену, и ако га ту није ни мало сврбело.
узвикну она, грлећи га. При последњој речи он се некако иронично осмехну, и лагано уклони њене руке од себе, па устаде. — Зар је време да идемо? — Да идемо. Треба да видим тамо у школи све... нисам ништа још прегледао.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— завапи цар. — Не, брате! Ти си спасен! Устани! Цар устаде па се одмах ту, пред светитељем, одре че блага и раздаде га сиротињи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! — нареди председник. Устаде њих неколико. Секретар изброја седам. — Куд је осми? — пита председник. Нико се не јавља.
— Хоћемо ли се кренути? — питају вођу. Он устаде без речи. Уз вођу се одмах груписаше најодважнији људи да му се нађу у несрећну случају и да га чувају да му се не би
Гласање је текло у највећем реду. По свршеном гласању устаде начелник с важним, озбиљним лицем, као што доликује председнику политичког збора, и још важнијим гласом објави
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Већ је пола ноћи, болан брајко, а сутра треба да пораниш. И он леже. Спавао је мало, те устаде зловољан и нерасположен.
Једном се скупила деца око њега, па га запиткују и слушају његове приче, док тек један дечак устаде па рече: — А што тебе, чича, мрзе варошани? — Одкуд ти то знаш, — запита он и погледа дечка зачуђен.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати. Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. — Море, ти си писмен?!
Заустави се на фамулусу. Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од
То рече Сретен и оде у своју собу. Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду. Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити. А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.
! Зар ти механџија па да не знаш?! Зар не сврће код тебе? — Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био.
— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.
У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој: Ђузела, побратим те зове на малко играње. Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крст засија кâ на гори сунце, и сав народ на ноге устаде, часноме се крсту поклонише. У томе се разбудих од страха. ВУК МИЋУНОВИЋ Срећан био, дивно ли си снио!
ВЛАДИКА УСТАДЕ И ДАДЕ МАНДУШИЋУ ИЗ ОДАЈЕ СВОЈЕ ЈЕДАН ДОБАР ЏЕФЕРДАР. КРАЈ
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Осети само бол и ништа више. Брзо, стресајући се од језе, устаде. Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима
Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе. Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца: — Опрости, тато, нисам
отпустише од себе, да после међ собом сврше прошевину, и пре но што она, пољубивши га поново у руку, пође вратима — устаде и дође до Софке. Тако чврсто стаде, да му чизме зашкрипаше, и као да се под од собе подави.
Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује! — говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Сад га придрж’те, нека му се добро оциједи!“ рече видар, те пође к огњу и сједе. Пошто испуши цијелу лулу, устаде, засука рукаве, па узе онај мелемом намазани фитиљ. Трнци подиђоше женске јер и прије гледале су ту радњу.
„Стрико“, рече цура, „онај би човјек рад, каже, да га лежемо на под.“ „Еламо, ваистину“, рече медик и устаде. И остали уђоше за њим. „Чини ми се е ће ми лакше бити ако ме спустите на тле!
Најзад Владика рече ђакону: „Зови их“, а овај викну: „Приступите — грешници!“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под вијенац од гумна. Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!“ рече старац.
“ Опет замукоше. Она се диже. Јанко је повуче за руку, али се она бјеше укрутила, те и он држећи је једнако, устаде. „Добро, отићи ћу кад ти то желиш. Али, знади, не куд ме ти шаљеш, него на другу страну...
“ одговори Стана, па наслони главу на руку. Дуго је тако стајала и промишљала, па се насмија и устаде. Бјеше ли тај осмијех намјењен прошлости, златним сновима младости? Или је то био као пријекор судбини?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?” А он муч'! Она га опет запита: „Који си? што си дошао?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња!
ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу. Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, па рече: — Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје
Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. — Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана.
— одазва се Чагаљ. — Ја би река... Опет сви заграјаше. Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође. Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После, кад су почела да стижу краћа и све краћа... Само је новац тражио. Да он То не одлази од мене? Устаде и раскорача се од прозора до кревета.
Нисам се изменио. — Време је бадњак да се унесе — рече Симка. — Време је, идем. Устаде и Вукашин, а Аћим му са отворених врата добаци: — Ти не мораш. Кочијаш га довезао. Са убалеганим кљусићима.
Па све ћу му и дати! Морам све да му дам. Ти ћеш да растуриш на браћу и слуге! — Зашто да растурим?... — шапну она и устаде. Ђорђе скочи с кревета и са стиснутим песницама пође на Симку: — Ти си моја несрећа!
Аћим устаде и унесе му се у лице: „Опет га волим. Више њега волим од тебе.“ „Знам“, крај ноге спусти лампу. „И опет да знаш.
Варошко буњиште. Целу Паланку могу да купим! — Ти си сељак! — лупи песницом о сто један у варошком оделу и устаде спреман да се свађа. Ђорђе га није познавао, па мирно рече: — Добро, шта сте ви сви редом? Што ме гледате као телад?
И кад прва опали, сокаци су пусти рече задихано Стева Чађевић, и себи превисок, и седе на миндерлук. Аћим, у оделу, устаде с кревета и извуче фитиљ на лампи. Опет седе на кревет.
,,Ти си лопов. И докле ћеш?“ викнуо је Лазар. Сви погледаше у њега и хукнуше. Василије пребаци мараму преко рамена, устаде, приђе Лазару: „Дижи се!“ — „Бежи!“ повикаше остали.
Има их преко две стотине — рече Чађевић. — Јачи смо ми, Стево, и од пука војске — подиже га убрзано срце и он устаде. — Можда нису ни пошли у Прерово. Скоро ће подне. Нек иду луди кући. Послова увек има.
— Имам. Нису му очи зле, мисли Тола и гледа му у зенице. — Али овде пушку да оставиш. — Хоћу. Војник устаде, брзо шчепа пушку и упери је у Толу, овај хтеде да бежи, ноге му отказаше, стоји, клати се и чека пуцањ.
А ти ћути ту док ја не дођем, ако не желиш с деверима везан да одеш у Паланку. — Никола устаде и поново га затрпа сеном. Ђорђе гледа у мрак, а сено шушти од његове дрхтавице.
Извуче се из сена, устаде, мрак му у таласима налеће у очи и пуни главу, он се клонуло свали на гомилу ливадске отаве, јер једини се он од
— Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије? — Народна рука га убила, а њу ничије и никакве паре не могу да испрљају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда, сунце бану на врата и дечак устаде да види шта раде његове играчке. Спавале су све до последње. Једино су трачнице малога воза биле празне, а поветарац
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Замислите да је из камена, положеног у Кеопсову пирамиду, сазидан дуг зид, висок као што ме овде видите“. Он устаде да би ученици правилно одмерили његов џиновски стас. Тада им испружи стопало своје десне ноге.
Зато васиона оличава савршен један поредак, лепо изражен речју Космос“. Он устаде и рашири своје руке. „Хармонија васионе - то је говор бројева! То је дубоки смисао свих мојих сазнања.
“ Он даде тачан одговор. Госпођица трже своје руке натраг, он устаде и окрену се - обоје се погледаше узајамно. „Исак!“ узвикну млада девојка, „како си нарастао и развио се!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он се окрете, погледа ме мутним, изнуреним очима, познаде ме, па устаде и загрли ме, али је био изненађен. — Господо, — представи ме он расејано, после поздрава — ово је мој побратим, ово
И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати. Утом мршавко устаде и подиже чашу: — Меѕѕіеурѕ, мангонс ет бувонѕ, цар демаин ноуѕ моурронс!
Он устаде, узе је за руку: — Мила, волиш ли ме, 'ајде брзо реци ми колико ме волиш? — Ти знаш, па зашто ме питаш сад?
стегнута грла и пре него што би бризнуо у плач и гласно зајецао, човек окрете главу, ухвати се обема рукама за њу, па устаде, остави болесницу и појури у суседну собу да се исплаче.
На гоблену са мотивом пасторала и на ћилиму пастелноплаве боје заиграше сунчане зраке. Онда човек устаде, полако одшкрину прозор те свеж и мирисан ваздух улете уносећи здравље.
И тако, савладан силином своје туге, господин Леђенски устаде нагло иза писаћег стола и приђе великом огледалу до прозора.
Баш утом она жена устаде и сасвим сама пође средином сале. Неисказано узрујан ја се обратих овамо, ја рекох: „Вања, да ли случајно познајете
И као у њему тако исто и у игри не узе учешћа. Пошто је оставио књигу, устаде, протеже се, нагну се по навици и без интересовања над карте једнога од играча, а затим се нагло окрете, подиже своју
А кад црквени сат изби поноћ он нагло устаде да се облачи. — Ти ниси при себи, несретни. И упола исправљена у кревету, старица настави очајно и прекорно: — Опет
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најзад дружина устаде и у пратњи Лорка, вјечито пијаног лучког носача помодрела у лицу и подбухлих очију, замаче под камени лук градских
Имам неког посла у Грчкој. Тај „посао у Грчкој” било је свирање у једној лучкој ноћној кафаници у Пиреју. Устадох. Устаде и старац. — Хоћеш ли на мајчин гроб?
Све у свему, кад добро промислите, лијепа смрт. Идеалан завршетак, какав се само пожељети може!... Устаде навлачећи руком наниже бијели прслук фрака на трбух који је већ био почео да се заокружава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина.
Ови зраци подсетише га да размисли о положају своје апсане. Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће!
Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!...
— Број! — рече му Ђурица. — Лако ћемо пребројати, но деде причај. — Море број то, да видимо колико има. Вујо устаде и, не проговоривши ни речи и не погледавши га, оде у другу собу, остави тамо завезак и врати се у собу.
— Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш. Казô сам ти ко је, па сад доста ти је... Нисам ни ја од гвожђа !
Ђурица устаде, узе пушку и дође пред врата. Јанко га пажљиво разгледа, држећи једну руку сакривену за леђима. — Чији си ти, море?
Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја... сеткаримо помало, ет’ ...
Ја, брате, нећу друкчије! — узвикну он одједном и устаде са столице, као да се сад нечему присети. — Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине...
— Јово, ја бих мало спавао — рече он креснувши оком на домаћина, који га појми, па устаде и изиђе са њим. у соби остадоше Ђурица и Станка.
После пола часа Мато устаде и зовну га полако. — Ђуро! — зовну га он неколико пута, па, видевши да Ђурица спава тврдо, после велика умора, диже
— викну један гост, кад Ђурица уђе. Једна плавојка, мало погурена, јасних и светлих очију, жива и страсна израза, устаде иза стола и пође насусрет Ђурици. — Где си, Мишо; камо се ?
Ја ћу бити код Јова, а ти седи тамо, докле год можеш. Станка устаде и оде, а за њом се диже и Ђурица, држећи се воћњака и ограде, па оде к Јову. — Да ми добавиш Новицу до мрака!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда Грбо рече средњему брату: — Хајде, не би ли ти видио. Средњи брат устаде одмах, узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, али све залуду.
Одмах затијем полегаше. Док ето ти краља, па одмах оним својијем шћерима, закла их и изиђе. Потом Грбо устаде па јами краљеве чизме, обуче их на ноге, па јами једног брата на једно раме а другог на друго, па побјеже из двора.
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе? А он муч̓! Она га опет запита: „Који си? Што си дошао?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали. Све се то десило брзо и у часу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моји предлози су немо примљени, а готово пре него што сам завршио своје излагање Нетлетон, најстарији бирач у месту, устаде, упери своје тамне наочаре у правцу мене и обрати ми се од прилике овако: - Наши путеви су таман онолико добри колико
Ћипико, Иво - Приповетке
Једне љетње ноћи, а већ се бјаше троје дјеце народило, устаде Марко прво сванућа. Пође к отвореноме прозорчићу и гледа на море.
— и стаде је потезати с постеље. Уто се дјеца почну помијешати по кревету, а оно из зипке заплаче. Жена устаде из кревета, прекрсти се, дохвати одијело и лијено се облачи. Дијете из зипке боље плаче. Пође да га смири.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Вујана устаде. Погледа на хучну реку, на околна брда, подиже очи к небу, па их храбро прибра и, као да ништа није било, спусти их на
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
!... У ћутању прође још неко време. Борба је једнако трајала. Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати. Скочи и Владан, беше му пала на ум »велика« и »спасоносна« мисао.
наступи она дуга и мучна пауза, која обично наступа при таквим разговорима, где ни један не зна шта да почне, Комаров устаде и оде. О овом самоубиству пок. мајора Велимировића говорило се тада много у нашим војничким кругоговима.
Ми постепено дођосмо к себи од изненађења и ту устаде горњо-милановачки посланик Вујо Васић те рече: — »А ко се то усудио рећи, господару, да ми немамо у тебе поверење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Онда се обрати једном војнику: — Како се сад осећаш? Војник устаде. — Мало ми трне раме. Али, добро је... — Приликом експлозије мерзера, полети један камен и удари га у раме.
Уосталом, ви сте се, Лулу, уверили, да је он добар човек. — Тома се диже. — Хоћемо ли у ресторан, на чај. Полета устаде, повлачећи капут наниже. Тома приђе Арлети, обухвати је око појаса и лако је пови преко руке. — Завалићу вас у снег!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Само шјутра! — Трже се Лујо као иза сна, збаци са себе хаљиницу, а очи му сијевнуше од узбуђења. Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му: — Добро се ти, Јабо, наруцај.
— чу се Лујо испод хаљинице. Јаблан пасе, шути, ништа не одговара. Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег'.
Онда тешко уздахну, опет се подними и нешто се дубоко, дубоко замисли. Наједанпут устаде и поче немирно горе и доле ходати по диванани.
Али се мрачајски прото једанпут страшно осветио старом, крепалом Џибукарди — шкрипну снажно зуб'ма, поврже филџан, па устаде и поче као махнит, у некаквом заносу, горе и доле ходати, мла- тајући рукама. — Почуј-де, момчићу!
— Ето и', на моју душу, котлу! — трже се Мићан као да га нешто за срце уједе и устаде са стоца. На авлијском зиду више котла затрепери свјетлост од свијеће, па се заигра по котлу, док се и по нама не
Само ти кажем, ако погодиш како је господину име, теже ћу тог лопова осудити. Дакле, како је име господину? Давид (устаде, устаче капу, опет је скиде и пружи руку писарчићу): Здраво мирно, господине Дане, или...
Кућна му је лумера, каже кнез, оне двије кантарске куке (С. Ш.). Судац (устаде): Давиде, чуј сад! Закон осуђује... Давид: А камо оно: У Име Његово? А, не, господине! То ништа не припознајем!
Ћипико, Иво - Пауци
— А што? Немам чиме ни купити је .... Де, газда, смилуј се! Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран. — 'Ајде, брате, — вели му, — немој да гријешим!
Раде се нечему сјети, па устаде са камена и пође ка својој јари. Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је
При свјетлости пламена броји новац, раздијели га прама вриједности, и опет у торбу слаже. Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради: — Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете
— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. Јуре се трже и устаде изненађен. — Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим... Зашто ћете ви мени дат'? Бог сачува' и тога!...
Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч. Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе.
— Ко јема ча говорити му? — Устаде посједник Тадић и као замисли се... — Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...Ма свеједно можете говорити.
Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.
— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. — Мир! — опомену начелник. — О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.
Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже.
— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут'! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. — О чему мислите говорити? — упита начелник. — Чућете ...
— рече шјор Кеко и диже се. Сви се надушише смијати. — Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник. Па устаде, а за њим и други. Потражише клобуке и почеше се разилазити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј устаде са троношца, протегну се као да тера из тела немар који је у њему растао из трена у трен и поче да шета тамо-амо по
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Лукави, несташни Амор, управо у глувом добу, Пажљиво устаде горе и онда остави собу, Па уђе у кметов вајат. Невиђен, он поглед баци Куда кроз уску баџу падаху месеца зраци, И
Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао. Подиже шубару само, дотера на њојзи боре, И онда, псујући санћим, замаче у своје дворе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тихо устаде, узе мапу под мишку и упути се брзим кораком у приватне одаје владареве кроз врата код којих су стражарила два хелебард
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Костица, други калфица, док ћута, ћута. Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне, мајсторе, то је тешка ствар. Ено, погледајте оне официре што иду тако прекопута.
У таквом једном моменту госпа Нола устаде да донесе послужење. Протиница ћути, једе колаче, маше лепезом од палмова листа, и чека да госпа Нола одговори на њено
” Одједаред, нека граја у авлији, и неко лудо гурање уз степенице, и лудо смејање. Госпа Нола устаде да види, кад се врата њене собе отворише и упадне чудно друштво.
Да ниси заборвила: седам година! Погледај се каква си. Тешко се и споро поправљаш. — Јулица удари у плач. Госпа Нола устаде, изнесе малога у ходник да се игра, и врати се. — Говоримо пред дететом што не треба. Деца све памте и разумеју.
Још нико не узима реч, али се такорећи чујно запажа да се у младићима нешто уздиже и повезује. Устаде Бранко. Нешто штрецну кроз ваздух.
— А Бранко једног дана устаде здрав, изађе из мутне зоне! Као да приче и нема, као да прича није била друго до једна гимназиска лекција.
После ме је оставио, мало после ми дао леп ножић; а мајка ми је вратила кутију са фарбицама. Мија устаде, па опет седе. — А синоћ каже: „Кад свршиш шести разред, одмах у неку радњу.
Јелена малчице поцрвене, и нагло устаде да нешто спреми. Очи јој дивље, али инспирисане. Харисијадес их не види, пола жмури, успављује га вино.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим су, мотрећи један другога, по сву ноћ размишљали о Сребренки, а када у зору старца превари сан Маријан устаде, пољуби старца у чело, пребаци огртач преко леђа, стави на главу рибарску капу и пође ка обали шапућући: — Опрости,
Ах, до ђавола. Па он једва да се и разликује од шарене рибе из стакленке. Устаде дечак и у највећу посуду коју је имао нали воде. — Ево ти мало мора! — рече рибици и баци је у воду.
Уморну и гладну, ах да! Куцну се дечак у чело, устаде и намести сточић за двоје. Не би га тако ни мајка наместила! Један тањир, па једна виљушка, кашика, ножић.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
доламу, просторије је под јелом по трави, прекрсти се, сједе на доламу, самур-каллак на очи намаче, доље леже, горе не устаде.
Кад се трипут обредише вином. Кајица ти на ноге устаде, па се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се мало поиграм с
“ Кад се Куна виђе на невољи, он устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже, а Комнен притеже; свеза Куна тридест крајишника, Куну веже
Кад је било вече по вечери, тад устаде од Коњица Јанко, пак отпаса два свил’на ћемера, оба пуна жутијех дуката, па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже
: једно ми је Сава од Посавља; Кајица ти на ноге устаде; зле га сео, Предрагарамбаша; саградише Високе Дечане, баш Дечане више Ђаковице; Предраг мајци до коња дорасте, а до
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ех, кад баш он измисли онај проклети надимак?! — Ко је од вас двојице оно казао? Одједном, неочекивано, Јованче устаде с мјеста и мирно, чврстим гласом, одговори: — Ја сам рекао. Изненађен, учитељ малчице устукну. — Баш ти? — Јесте.
Дружина се тек била искупила у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе старој букви и стаде уза само стабло, свечан и озбиљан. Галама одмах престаде.
XИИИ Луња је стигла у школу озбиљна, стиснутих усана, а чим је учитељ ушао у разред, она устаде са свог мјеста и приђе катедри. — Шта је? — зловољно промрси учитељ и не гледајући је. — Хоћу да добијем батине.
а шта се оно прича о дрекавцу у овој јарузи? Да се он можда не крије баш у овој пећини. Мачак одједном поблиједи и устаде. — Па дрекавац је тамо доље гдје увире поток. Тако сви кажу... — Кажу, али... Је ли га ко видио баш доље?
Као да и нехотице потврђује те његове ријечи, старац лагано устаде, скиде шешир с главе и рече свечано и тихо: — Да јој одамо почаст доброј нашој, драгој школи.
— Ето, сад видиш да те волим. Луња је ћутала, умирена, тиха и срећна, а кад Јованче устаде и крену, она га предано помилова по рукаву. — Наврати некад и овим крајем. Ту ћеш увијек наћи мене и стрица Лијана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И тако устаде; остало што још претече рече да исеку све тамо на пољу у којој долини, нека не задишу стрвине по мезеву.