Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' не беше ни требе никаке, Ја устадо, ноге беу лаке, Онда гледну каква ми је глава, Ал' и она здрава и читава: Ударити што поднесе снага, Па од ране и
56. Устај море, да идемо дома! Рече један мени веселоме, Ја устадо, па за њима ома — Слатки санак све те преда мноме; О како се радова веома, Драги санче, тада са тобоме!
Паде коњиц, и ја с њиме падо, Али одма од земље устадо, И проклиња што сам жив устао, Што свог врата несам сакрхао.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци... Шјутрадан устадо' рано. Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'.