Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Питам га ја: „Ако си од цареве стране, хајде са мном да бијемо јаничаре. Ми нисмо на цареве Турке устали, но на јаничаре”. Он каже да је царски и да је од јаничара рањен, зато је и побегао у Земун.
бранимо не би ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни на Турке цару покорне устали, но на четири дахије и њи̓ове субаше а наше зулумћаре, и волимо, и заклели смо се пређе сви изгинути и утаманити се,
Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу с оружјем да поделимо”.
Турцима помири с којима се бијемо, који цара свога не слушају, а ми нисмо са султаном у кавзи, но смо на зулум устали а своме смо цару покорни и прочаја. Сад Стојковић и Француз одоше, а Филиповић код нас остаде.
Но (онда) бојећи се село глобе, сви су устали (устану)”. — Ово је ̓вако записао Божа Грујевић да му је Карађорђе из уста казивао, кад смо на Карановац пошли, у
) Ома вратим се ја са Мењеницом у војску, и колико сам умео саветовао и казивао, зашто смо устали војевати: да би се са божјом помоћу избавили од турскога зулума, а другојачије не можемо но слогом и старијега
23. априла известије из Молерова писма. Све разумесмо, како су Срби — они̓ 3000 осуждени̓ везиром на смерт — устали бранити свој живот. Говорим Недоби, да советује шта ћемо.
Ко добре совете како ћете поступати? Ко ли код султана правдао и увешчавао га да ви нисте устали против Отоманске Порте, но против и његови̓ ребелијанта Турака и зулумћара.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оп је ишао тромо и лено... И стиже кући. Радени људи пано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: — Тако свакад!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Затегни узде. Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе. Баш звоњаше на вечерњу. Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, па читају молитву. Пред њима стоји једна женска.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“.
Теодосије - ЖИТИЈА
и пошто се ово тако свршило, кад се читање довршило, и када су сви устали, потражише чувари го сподара својега, и гле, нигде га нису могли видети Свуда по цркви и у манастиру тражећи га и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у Косовској Митровици, хтео сам вршити испитивања у Метохији, у околини Пећи и Дечана, где су Арбанаси муслимани били устали против турске управе. Митровачки мутесариф, један поисламљени Крићанин, није се усудио да ми ово допусти.
Балкански Власи, који су вероватно чинили компактну масу, устали су против Византије у XИИ веку и са Бугарима су основали влашко-бугарску краљевину Асена И.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Па, господине, реците ви мени, шта мени смета сад, кад сам већ ушао у саму тајну, да бацим један летак: „Мртви су устали, живи се спремају да их поново сахране”. СПАСОЈЕ (пренеражен): Нећете ваљда?!...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Убио бог који је први започео! ШЕРБУЛИЋ: Несреће, кад нису били вредни да нису ни устали. ЛЕПРШИЋ (враћа се): Маџари су три штације далеко. Дакле, сутра ако стигну. СМРДИЋ: Брзо да се бежи.
ШЕРБУЛИЋ: Нека памте кад је била српска војводина! ГАВРИЛОВИЋ: Ако смо зато устали тражити Војводину да се пљачка и отима, боље да је нисмо ни тражили.
СМРДИЋ: Вама је све то у глави. Док су Маџари глобили, било је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Па ми смо зато и устали да се тога опростимо. СМРДИЋ: Којешта.
ГАВРИЛОВИЋ: Па ми смо зато и устали да се тога опростимо. СМРДИЋ: Којешта. Ми смо устали за народност, а нигди није стајало да ће чиновници војводине служити бадава, него ће јошт већу плаћу имати.
СМРДИЋ: Идите ви с богом, ја не могу дати ништа. ШЕРБУЛИЋ: Зашто нису сви устали на оружје, па не би ни морали бежати. СМРДИЋ: Тако је; негде оће људи војводину, а неће да се бију.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Као што су немачки романтичари устали на туђинску, нарочито француску културу, на оно што је Фихте презриво називао діе Ауѕлäндереи, тако српски романтичари
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце грану, а по гори Силан жубор већ жубори; Војници су већ устали, Па огледат мртве стали, А сувише те ајдуке, Што и сташе таке муке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тек после видех пуну собу људи и жена. Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи. Ниједан ми се од њих не приближи и утеши. Бојали су се.
И заиста. Ено старојко и још неколико њих устали. Држе се за столице; хтели би оро, али као да им је жао да прекидају песму, па само стоје, заносе се по свирци и
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали. Али нешто се догађало. Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј!
Отац ме пробудио. Они су већ одавно били устали. На столу су се налазиле упаковане моје ствари и мајка ми је објашњавала где је шта. Сели смо за доручак.
„повечерје“... Морало се раније лећи. Жмиркале су звезде и шкиљили варошки фењери, када су војници устали. У даљини негде крекетале су жабе, а зричак је и дале безбрижно зрикао и подсећао на она времена када се лешкарило на
Где се ко затекао, легао је на тврду земљу и заспао. Када смо сутрадан устали, људима се све причињавало као да су уснили неки тежак сан.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Марко, једнако стојећи, подавајући се, да би га Арса што лакше скинуо, само га запита: — Јесу устали? — Јесу, јесу, газдо. Ено газдарице по кујни, спрема. А Томча (син) тек што се није обукао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!“ Звона зазвонише.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Па онда умре. Сестре се одмах растану, једна оде на једну а друга на другу страну. Вида се устали на планини Видојевици, где сазида велики град, због кога се и ова планина прозове Видојевица.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А ујтру? Ујтру сви устали здрави као дрен! Нико ни једне огреботине! Мртви, а устајемо као да смо живи! ПРОСЈАК: То сам ја све у моје тело
Мртви, а устајемо као да смо живи! ПРОСЈАК: То сам ја све у моје тело примио! То, што сте устали здрави, и као живи, то је моја заслуга! МАНОЈЛО: Чекај да чујеш до краја, па онда види каква је заслуга!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ех, боле сам мислио о његовој памети него што она заслужује. Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сутрадан ме упитао Иван: — Куд сте отишли синоћ кад сте устали од нас? — Базали смо. Дуго испраћали један другога, по обичају. — А о чему сте тако интересантном разговарали?
— И мени, Петре. Вјеруј, одавна не памтим пријатније вечери! Била је зора кад смо устали од стола. Из сусједне собе већ се био огласио предјутарњи кашаљ домаћице. Тихо сам се свукао да не пробудим Долорес.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ми благо делисмо калпацима, а сад устали сви мртви, па свакоме једва по два новца допало, а једноме ни то није могло изићи, него узеше моју капу те му дадоше
Краков, Станислав - КРИЛА
— Одсећи ће нам одступницу, — већ струји дах нереда над целим стројем, и витла се све више и више. Војници су устали. Осећа се да се све колеба. Одједном се десно на руменом јутарњем небу оцрташе туђе сенке као претња. — Бугари...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Они живи људи по логору око мене изгледали су ми као становници гробља, што су тек ноћас устали из својих мрачних боравишта, да се сутра опет у њих поврате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Добровољац га ухвати за руку, а други му забоде бајонет у слабину. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ Устали смо и ми. Моја нога запе за каиш пушке мртвог Бугарина.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тиме је онемогућено да се устали јединствен графички лик за српски књижевни језик, без обзира на постојање двају различитих изговора.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније. Избудише нас, рекоше да се обучемо и да дођемо у велику трпезарију у горњој кули.