Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
а шта се ђогаш, кад знам да и ти желиш оно што и ми? Не видиш ли како твога аге гори хан? Сад само док устанем па узмем угарак с ватре и дунем у стреју, па ће и твоја кућа онако горети, а ти иди дахијама!
Ал̓ у неко доба ноћи дотрча стражар, избуди нас и каже да изгоре Ваљево и млоге пушке пуцају. Устанем ја и погледам: Ваљево доиста гори!
— Ја и Гаја Николајевић легосмо у лађу, а вода пљусну преко нас. Док повика думенџија: „Устајте, ко је легао!” — Ја устанем и натраг погледам, а оно се опет бели и рекнем: „Ао побро, црни̓ твоји̓ гусака, а горега мог тихог Дунава!
— „Кажи се, веле они, кажи.” Уђе опет Петар, ја устанем и загрлим га, па се пољубимо, и сви се ижљубимо, питамо се и дуго разговарамо.
а зар и стога што сам се баш у Србији родио и понајбоље почетак српског востанија а и садашња опстојатељства знам — устанем и она на цара наша прошенија изручим и седнем.
” — Пробуди мене Поповић Павле: „Ајде — вели, — зове те господар”. — Устанем, умијем се, дођем. Он седи, и Милан, и кнез Теодосије из Кнића, и Павле Поповић; седо̓ и ја; а он одма: „Ето ваљевска
спавао са стрицем Јаковом и са Глишом у пшеници под једном јабуком петровачом, нисам ни осетио кад су ова два отишла. Устанем и онако санан пођем кући, али на плоту на прелазу стоје три момка с пушкама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Осећао сам се страшно уморан и празан, али не могах више затворити очију. Устанем. Све изгледа некако свечано, па тужно.
— Шта ме веже за њу? Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да ради.” Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим. Онда десном ногом да лупим о под: диxи!
Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе. Стајао сам подуже на прозору који је гледао у врт. Био сам бунован.
Никога није било код куће осим нас двога. Ја сам седео цело послеподне и читао. Предвече устанем, отворим прозор и гледах у врт.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах. Шум биваше јачи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланака, а по брду до кољена. Онда почнем
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Глупо је овако сваки час, час падати у сан а час бити луцидан као пред стрељање. Хоћу да идем. Ако устанем и закорачам прећи ћу цео простор до гостионице. Врата су свакако отворена или постоји звонце.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Затамњење) МЕЂУИГРА (Са исуканим дрвеним мачем, на смраченој сцени се појављује Филип.) ФИЛИП: Ја ћу да устанем, згажен, згромљен, тлачен, на челичне војске са дрвеним мачем!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Дивота! — узвикнем раширених руку, и одмах устанем, те се поздравим са господином министром и пођем, јер ми већ бучаше глава од те велике реформе коју нисам могао
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад у јутру устанем, а то вуци дошли, те заклали и изјели мога челца; лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена.
Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— На ствар, Стеване, ако Бога знаш! — Кад сам мислио да је дошао моменат састанка, устанем опрезно, предвостручим се, као завио ме ужасно стомак, огрнем шињел, па кад сам био близу врата, бацим врло обазриво
Они се поваљали од смеја. Видим ја помоћи нема, а већ не знам које доба ноћи. Покушам да устанем — ни померити. „Браћо, велим ја, зар је то савезнички?“ Опет не разумеју.
“ Седнем на степенице, стегнем уснице колико год могу, размишљам, не знам у чему је ствар. Устанем прекрстим се, понова сиђем доле и почнем да бројим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Била је то она мелодрама из дјетињства коју сам гледао с мајком кратко пред њену смрт. Устанем и међу кољенима гледалаца пробијем се напоље.
„Свијет је просто загушен под теретом прошлости.“ Догоријевали су посљедњи свежњићи. Устанем и отресем длан о длан. Учини ми се да чујем котрљање камичака под прозором. Пођем да га отворим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ујак сам ти, најближи сам ти, па, дабоме, и мене због тебе чествују. Знаш ли, Живка, седимо тако у кафани, па ја устанем па кажем: „Одох ја мало до моје сестричине, министарке, на једну кафу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Напред! — довикнуо сам војницима и скочим. Као да се саплетох, а у глави ми нешто писну. Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге. Лежим на леђима и нешто ме гуши. Напињем се...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Долазило ми је да бацим тањир и кашику, да устанем на пола вечере и изађем. Димитрије га је својски подупирао у расположењу, док је Доротеј био као и увек уздржљив и
се од њега опраштам у напону његове лепоте, да не одлазим иа свој далеки пут као очајник, поражен и протеран, него да устанем од стола пуног јела и пића у тренутку кад ми је најслађе, а не кад сам приморан на то.
Пожелео сам да устанем са кревета и да кроз прозорчић погледам шта се то доле збива. Но одустао сам, јер сам се бојао да изненада неконе бане
сам зарио у рески мирис биља и земље, жмурим и пуштам да ми се сваки мишић опусти и олабави пре него што отворим очи, устанем, осврнем се око себе и видим где сам приспео.
остао тако непомичан још неко време, али маховина (знам да је она по мирису) ми жуљи лице и драшка ноздрве на кијање. Устанем, протегнем се и отворим очи. Видим: нисам се узалуд пео.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у варош и онамо пошао; кући сам се враћао касно у ноћ да, лежећи у кревету читам по обичају један сат и да ујутро, чим устанем, пођем опет на своју дужност. Пред подне сам се отшетао до Варошког парка и у његовој близини ручао.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА И никад гу не виде’! КОШТАНА Не могу ти, пиле, Миле, Да станем, устанем. Мајка ми је села, Миле, На фустан, на фустан! МИТКА Мајка, проклета мајка! Она не даде.