Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници. Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи.
И оживе жбуње. Турци изгубили памет па се скаменили на месту. Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. — Стој, зулумћару!
И Турцима дође свест, али доцкан... Дадоше се у бекство преко лешева својих другова... Устаници их убијаху из пушака... Станко се освртао тамо-амо. Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.
Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови. Читава села беху у тим збеговима. Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. Места склонитија нису ни ишла у збегове.
„Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом... Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” Станко се нашао поред оца.
Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство... Јурнуше на све стране... Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама... Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... Сукоби се с Луком...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Приликом маџарског напада на Сентомаш, 1848. год., српски устаници су били најпре узмакли. Тада је један свештеник отрчао у цркву и овако се молио: „Боже!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Милисав Чамџија, певач чувен колико и ратник, заверио се синоћ Карађорђу да ће се, ако буде жив, кад устаници, у тишини, освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада
и КапетанМишино здање, и мало даље, према данашњем Студентском тргу, на остацима турског гробља, лежали су мртви устаници, узвици и пуцњеви још су се стапали са прозрачном тамом, српска је војска надирала одасвуд, са свих капија, а
су се тамне, још нестварне, радости, стрепње су се, у трену, претварале у пухор, Узун Мирко је свему ишао у сусрет, устаници су га грлили, већ се знало, глас о Кондином и његовом јунаштву облетео је све пролазе: устаници су, у исти мах,
свему ишао у сусрет, устаници су га грлили, већ се знало, глас о Кондином и његовом јунаштву облетео је све пролазе: устаници су, у исти мах, оплакивали Васу Чарапића а славили Конду и Узун-Мирка, док је ветар, стишан, јутарњи, доносио у
Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави? Да нису Стојана Чупића толико смутили турски
Да нису Стојана Чупића толико смутили турски дарови да је и образ бацио под ноге? За трен, све се окренуло наглавце; устаници су га сумњичили као да он није више војвода Стојан Чупић, до устаничких вођа као да није могао да стигне, а Карађорђе
Устанак није био на почетку, као пре седам година, него на крају, а устаници нису толико веровали у победу колико у погибију. То су биле разлике, велике.
Већ је увелико било свануло, али се још пуцало, устаници су славили своју победу и скупљали своје мртве, сеизи совјетника Младена Миловановића већ су упадали у опустеле турске
Србију, која је, у густим белинама, изгледала као да Турака више нема и неће их ни бити, никада, у својим домовинама устаници су, изненадно спокојни, можда и могли да поверују да су, најзад, освојили мир, снег је сипао а сви су страхови били
Убрзо је стекао још једно искуство. Било је то 1810, после боја код Лознице. Устаници су једва одбили Турке који су тог лета надирали одасвуд, а нарочито из Босне.
је, у једном часу, све изгледало изгубљено, Вишњићева се песма проломила над Дрином, кроз пуцњаву и кроз јек умирања и устаници су, опет, јуришали.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
договорима и пушењу“: затворен трем ђоја — тобоже еглен —— разговор; забава ешкија —— одметници, хајдуци, устаници, одметништво живолазан —— живахан задолигати — „нарочито певати, нешто слично алпском јодловању“ Задушнице — дан
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Леш, мртва глава — никада; варошица је остала без историскога ранга. На Балкану су устаници и инвазије; у Србији се одмењују династије; из Београда бежи кнез — а у градићу, на усамљеном гробу лепе Гркиње с
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у војсци. — Доста, брате, сасвим доста. И ја сам био жандармеријски поручник, па ето, хвала богу! Да су Карађорђеви устаници били писмени, не би се никад ова држава ослободила! — Сасвим! — кликнуо сам ја усхићен.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Минуло је већ мјесец дана од тога разговора у кукурузима, од онога ватреног двадесет седмог јула, кад су крајишки устаници, партизани, ослободили Дрвар од непријатеља.