Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И мирно сам по вас дуги дан моловао. Беху то по већој чести цртежи из прошлог устанка — досада су сви већ упропашћени; сâм сам томе узрок, а између њих морало је и лепих бити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Будем онде дан-два, пак бежи у Ашању и Купиново, док ме нису Немци шњима. О ̓АЈДУЧКИМ ЧЕТАМА (Пре устанка Карађорђевог) Ја сам од части мога оца Алексе описао житије, Но ово сам заборавио, које мислим да је најважније од
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.
Места склонитија нису ни ишла у збегове. Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Хунгари су га, за време последњег свог устанка, били порушили, тако, да га нико више није оправљао. Сва брдашца око Токаја била су засађена виноградом.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год.) и Карађорђева устанка (1804. год.). Њихових непосредних потомака је нестало. Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време
Односи између чланова једне дружине су срдачни. За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени.
Срби из других крајева су још у почетку Устанка у Шумадији осетили њен изузетан значај и схватили да ће они постати земља националне мисије.
Велики број добровољаца, крџалија, из овог краја пришли су за време шумадијског устанка Карађорђу. Осим Ничпура сва села имају српска имена.
Занимљиво је да је прабаба данашњих Кокалевића доведена у Дебар за време Карађорђева устанка као девојка робиња из параћинског краја у северној Србији.
одакле има много људи стално настањених по Србији (по моравској долини) и одакле су Цинцар-Јанко из Карађорђева устанка и Цинцар-Марковић, председник министарства 1902. и 1903. године.
Интересантно је да у Дримколу има случајних досељеника и из Србије (доведени као робови за време устанка), затим из Босне и Херцеговине (Србакови, Србинови, Бошњаковићи).
Међу онима који су прво радили на ослобођењу путем устанка, међу књижевницима и процагандистима, има и таквих чији је менталитет био знатно друкчији од менталитета који је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
очајним приликама, оно што је било најистакнутије и најимућније у српском народу, они који су били на челу народнога устанка, главари, свештеници, калуђери, варошани, становништво из равница и поред друмова, избегло је да се склони испред
у својој кући, сматрали их за аустријско оруђе у борби против мађарске слободе, а нарочито после пропалог мађарског устанка од 1704. Тек Јосиф ИИ узео је у заштиту Србе од гоњења мађарских жупанијских власти.
и славне прошлости, имала је утицаја не развијање националног и српског државног осећања код Срба, и за време првог устанка, у почетку XИX века, била је забрањена у Аустрији.
1836. ишао је у Лајпциг да штампа своју историју другог устанка. Свршивши тај посао, у повратку у Србију 1837, заустави се у Пешти, и ту подуже остане.
У том правцу дао је неколико дела: на првом месту епопеју или управо низ епских песама из првог устанка Сербианка (Лајпциг, 1826), Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или
или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844).
»Обожаватељ богодухновеног Омира«, он је хтео да дâ Илијаду првог српског устанка. Много ствари тога херојског доба он је лично видео; као писар у Совјету био стално поред главних војвода и вођа
« У ствари, то није велики еп но низ историјско-епских песама о појединим људима и догађајима из устанка. Он често само суво и опширно излаже историјске догађаје. Спев је обилан: много лица, много догађаја.
духа и по местимичном угледању на народне песме, а нарочито као историјски и биографски материјал за доба првог устанка. ДРАМАТИЧАР.
Као »историограф« кнеза Милоша написао је историју другог устанка, под насловом Исторія Сербіе одъ почетка 1813. до конца 1815. године (Лајпциг, 1837; друго издање, Београд, 1888).
Бавећи се у Србији, скупљао је од још живих сувременика грађу за историју првог српског устанка. Те белешке је средио и штампао под насловом: Устанакъ србскій подъ Црнымъ Ђорђемъ (Нови Сад, 1862).
биле су узбуркана доба када су се потлачене нације буниле и када су се националне државе стварале: то је било доба устанка Луке Вукаловића (1861), бомбардовања Београда (1862), пољског устанка (1863), грчког устанка на Криту (1866) и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сељачак шмрцну и настави помало сањалачки: — Нема те буне и устанка што се није на нас ослонио. Још је мој дјед, причају ми, као дјечак од једанаест година, уз ону велику буну, носио
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
пример, о куги, проклетој морији, која је још уочи Кочине крајине, крајем XВІІІ века, а и касније, чак и после Првог устанка, у неколико наврата продирала у град и харала како је хтела.
Шта да предузима и зашто да пита? Све је наслућивао а ништа није могао да спречи. Цећао се како 1815, уочи Другог устанка, умало да погреши најтеже у животу.
И у својој смрти Васа, не ретко, осети задовољство што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели од власти и од злости, стали да раде један другом о глави, иако је у почетку изгледало да су сложни колико и
У Васино доба, у годинама Кочине крајине и пре првог устанка, пред Стамбол-капијом су, над шанцем, у низу, излагане главе угледних Срба, набијене на кочеве и загледане у нејасна
Историја, међутим, бележи да је Васа Чарапић, од почетка устанка, ишао из битке у битку. Остала је записана, највише као охрабрење устаницима, његова победа над двама Алијама
Живео је дуго, из руке кнеза Михаила је примио, о прослави шездесете годишњице Првог српског устанка, Таковски орден, али најтеже у његовом животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са
Ишао је из битке у битку, из године у годину. Видео је како велике победе припремају велики пораз: снага Првог устанка мрвила се на његове очи. Пропао је Први, почео Други устанак: нестао је Карађорђе, настао је Милош.
Уосталом, зар није, у последњим годинама Првог устанка, издаја сваке врсте, међу Србима, постала нешто свакидашње? У своју улицу Узун не долази сваког дана: ХХ век му је
где су се састали, Стојан је гледао у Милоша, који се такође био изменио: то није био онај млади војвода из Првог устанка, не много значајан, ни онај очајник који га је разумно напустио на Равњу.
Дуго га је чекао. Био је почетак осме године XИX века оне која ће остати као најбоља међу годинама устанка, јакуарски снег је засипао Србију, која је, у густим белинама, изгледала као да Турака више нема и неће их ни бити,
једном, не мора да се бави војевањем но може да се бави, како је то после рекао у својој Повестници један од сведока устанка, Анта Протић, народним внутреним делима и народним просвешченијем. — Па дај, Јоване, дај одмах!
године, када се Милош Обреновић, једва, избавио из Београда и дошао на договор о почетку новог устанка у Враћевшницу, тамо већ чекао Јован Добрача, са три стотине својих Гружана.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То је страшило добро познао и разумео: да му оно спрема смрт, неизбежну страшну смрт, без устанка, без пребола... И ако сад он успе да уништи то страшило, онда...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У истој доби, на истакнутом месту висила је, сама за себе, слика Карађорђа, вође српског устанка. После 1869. године није било више слике аустријског цара!
него допусти знатно надмоћнијим турским снагама да пробију источну границу Србије, коју је он бранио у време српског устанка.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— »То су наши одношаји са страним државама. Што ,се тиче припреме устанка у Бугарској и Ст. Србији, моја вам је влада говорила да је »све спремљено и готово.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка. Он је у себи носио неугасли дух тог устанка заједно с богатом фолклорном традицијом српског сељаштва.
Он је у себи носио неугасли дух тог устанка заједно с богатом фолклорном традицијом српског сељаштва. За Караџићев даљи животни пут одлучан је био сусрет с
Песме су, такође, повезане у једну целину, али је, уз потпуно саможртвовање јунака, епика устанка епопеја оптимизма, с визијом о коначном ослобођењу српских земаља.
У њој је дата читава концепција устанка, неумољиво реална, са својим суровим али и светлим сликама. Досегнувши оно што је за епску поезију најтеже, Вишњић је
И остале песме које с овим својеврсним епом чине целину обликују хронику устанка. Оне верно бележе топографију бојева и њихов ток, представљају поменик српским ратницима, али дају и њихове убедљиве
Патријархална и грађанска култура У првој половини 19. в. проширује се културно подручје. После два ослободилачка устанка (1804, 1815) у књижевност улази Србија, потом Црна Гора, делимично слободна још од краја 17. в.
Када се, после слома Првог српског устанка (1804), чији је учесник био у 26. години живота, нашао у Бечу, он није, по властитом признању, ни помишљао на књижевни
Као историчар описао је све важније догађаје и личности Првог и Другог српског устанка, објавио на немачком књигу о Црној Гори, сарађивао с немачким историчарем Леополдом Ранкеом у раду на делу Дие
То је најлепша књига успомена која је икад написана на српском. Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих песника тог доба.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
жртве, и као такву треба (у сваком случају бар по форми) сматрати један поступак познатог српског јунака из првог устанка, Васе Чарапића: кад је он, хајдукујући, видео у пролеће на Авали први г.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
као и о победама осталих Немањића, он би се тако бусао у груди као да нас је изазивао на мегдан, а када би се дочепао устанка и његових јунака, Синђелића, Рајића, Зеке и Конде, онда би толико лупао песницама о сто да би се турска војска, када
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Покушај дахија за измирење морао је пропасти. Убрзо је за вођу устанка изабран Карађорђе, који — како је Вук рекао — „почевши одмах господарски судити и заловиједати, и умјесто пријетње из
Преувеличана је и историјска улога личности из устанка од 1804. А у читавој нашој поезији — од најстаријих до најмађих песама — нема личности од које би зависили догађаји и
би да се веже за сваки крај и за свако време откако је отета лепа Хелена па све до XИX века, кад су у Србији, усред устанка, морале бити забрањиване отмице жена, али облик у којем имамо ову песму и који је чврсто везан за Марка Краљевића
Поцерац Милош у овој песми и у п. 9 је Обилић Милош, „али то име носи и народни јунак из првог устанка Милош Стојићевић“. Владислав старац је влашки војвода (1360—1373) који је године 1369.
било је помрачење месеца (1800, 1801. и 1804. године). Све барјаци крвави идоше, тј. појавила се комета (али после устанка, 1806. године). Гром загрми на Светога Саву — и то је истинит догађај из 1801. Увати се сунце у прољеће, тј.
Јаков (Ненадовић), млађи брат кнеза Алексе, један је од најугледнијих војвода из времена првог устанка. Године 1804. побунио је ваљевску и шабачку нахију, победио Турке код Свилеуве и играо важну улогу у биткама за Ваљево
Те године — каже В. Јовановић „прешао је у Срем, где се у сиротињи мучио, а после кнез-Милошева устанка вратио се у Србију, добио службу у Шапцу, где је и умро у дубокој старости око 1845. године“.
86 Лука (Лазаревић) рођен је у Свилеуви (у шабачком округу). Пре устанка био је свештеник, а у устанку војвода, заповедник коњице. „Истакао се нарочито у боју на Мишару 1806. Од 1807.
У младости се бавио трговином, али је за првог устанка прешао у борце. Изашао је брзо на глас због своје храбрости, и одликовао се у више бојева, нарочито на Мишару и Салашу.
У почетку првог устанка био је прост војник. Карађорђе га је поставио за војводу поцерског 1806, пред битку на Мишару. После ове битке Милош
бел. Е, 1 војно — муж Врачар — у доба И устанка поље више Београда, данас део Београда вренгија (кула) — кућа начињена по европски (на француски начин) вренђија — в.
заповедник код Бањалуке) Топлица Милан — личност непозната историји (презиме по реци Топлици) Топола — у доба И устанка село, данас варошица у Шумадији топуз, топузина — буздован Топчидер — данас предграђе Београда требовати — бити
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Почело се причати о припреми устанка против туђих освајача, Нијемаца и Талијана, и против њихових слугу и помагача, усташа.
Вјешто, као прави војник, он је првих дана устанка раставио и подмазао Николин карабин. Сад већ Николетина носи пушкомитраљез „збројовку“, а Лазар сасвим озбиљно тврди:
Непријатељ од вароши упорно настоји да се пробије до села Липова. Мисле да је то средиште устанка у читавом томе крају и да се негдје у њему налази штаб партизанског одреда. Из даљине се чује потмуло брујање.