Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
112. На вратима нешто бело — Крв му стаде, кад га згледа, Зној му ледан проби чело; Тео б' устат, ал' се не да, Зборио би, оће уста, 670 А им нема гласа пуста. 113.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
све ће то одједном са себе стрести самим једним трзајем рамена, онако као што се стресају пахуље снијега с кабанице. Устат ће, закопчавајући огртач пружит ће ми руку, тврдо, мушкарачки, и рећи одрешито: „А сад, морам да идем!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не знам рећи колико сам У ковчегу сневô тако, Кад се пренух а на гробу Куцање се зачу лако. ''Зар, Хајнриче, устат нећеш? Вечног дана светлост греје; Сви су мртви ускрснули, Час радости вечне бије.
Вечног дана светлост греје; Сви су мртви ускрснули, Час радости вечне бије.'' Ја не могу устат, драга, Слеп сам јоште свако доба; Од плача се угасише Посве моја ока оба.
'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише Речи твоје оштре стреле. ''Ја ћу, драги, тихо спустит
''Ја ћу, драги, тихо спустит Руку поврх рана тијех, И крв неће више тећи, И нестаће бола свијех.'' Ја не могу устат, драга, Крв из главе тече моје; Кад ми тебе украдоше, Сâм сам зрном пробио је.