Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Попеску не хте јести. Он поче опет Wебер-ово Ауффордерунг зум Танзе.10 Ја устах и донех чашу воде. Попијем пола чаше. — Ах, опростите, ја нисам и за вас донео.
— А ви идите кад знате. Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим. Па ипак устах и пођох. — Лаку ноћ! Дајте ми бар руку. Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке.
Морао бих викати да би и полиција дошла. Ја устах од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци чинију; и Ана
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је тврдио да је ове народне песме »чисто и верно« бележио »из устах казатеља«, али сва је прилика да је поправљао, дотеривао и уносио свога.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У беди минух, по мраку сахрањен, ко чаробњака ме сневају, не устах ја из гроба! Ни сада не устајем кад ме бýде – страшни суд ли је, шта ли је – кроз прогризене уши ми вичу: Устани
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња. Не даш нигда плећа оглодати, но их грабиш из устах људима; мени си их стотину узео да ђавола приђе у њих видиш. У то ти је прошло по вијека!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла. Јао, време, устах, ал се не пробудих; Шта то видех, шта то сањах, па сад лудим, Аскетска ружо, сени оплођена Цветом, крв ти зајмим, а
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије. Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо.