Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Иза ниске камене ограде пред џамијом, Миканов брат Јоваш препуцава се с групом усташа који га гађају кроз прозор једне приземнице опкољене ријетким шљивиком.
Скоро обрадован, Јоваш се окрену. Преко закрчена узана трга један крупан црн усташа стезао је Микана преко средине и носио га пред собом као врећу кромпира. Узалуд се овај отимао и ногатао.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Преко њих је освајач хтио да поробљени народ натјера у страх и покорност. Прва група усташа дојурила је у село Липово изненада.
На Јованчетов позив, дружина се састала да постави и распореди страже, које ће пазити на долазак усташа и обавјештавати село о њиховом приближавању.
— А кад запале ватру, шта ће онда радити? — припита Лазар Мачак. — Нек стражаре и даље, па наиђе ли још која група усташа, нек запале још једну ватру. Тако ће се знати да долази нова опасност — тумачио је Јованче.
Ја чувам сеоску љетину. — А ми чувамо село од усташа — дочека Мачак — зато смо наложили ову ватру. Кад је зачуђени пољар чуо о чему се ради, он се надури: — А како ви
Тамо су наши! ИX Четворица усташа, униформисани и наоружани, стигоше на раскршће и послије кратка договора двојица окренуше према школи, а двојица се
Почело се причати о припреми устанка против туђих освајача, Нијемаца и Талијана, и против њихових слугу и помагача, усташа. Понешто од тога чули су и дјечаци, а шта је то устанак, буна, то су још од најмањих ногу слушали од својих старијих.
— Бјежите, ето усташа! Иду од раскршћа! Усташе опазише бјегунце кад су управ претрчавали једну узвишицу под Гајем и повикаше: — Стој, стој!
Као на команду дјечаци иступише иза дрвета. — Одакле ви ту? — зачуди се сад учитељица. — Побјегли од усташа — одговори Јованче. — Баш сте јутрос погодили гдје ћете да побјегнете — гракну Николетина.