Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Би још дуго спавао да се Јулка над њим не разраколи: »Еј, Симо, Симице! Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај се!« па зашиче опет.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” Неко га удари у слабину. Он се трже и погледа. — Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... Он чу збиља грактање из дубине дубраве.
Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић. Он скочи и погледа нада се. — Шта је, што ме будиш? — Дева те тражи. — Шта ће?
— Тако... А сад, устај!... Онај страшан поглед диже Маринка. Он је бленуо сад у једног, сад у другог. Станко га поведе и доведе до храста.
Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. Он се трже и прекрсти... — Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. — Кога? — упита он бунован. — Мујаге!... Слушај како псује!... — Ви сте жене!...
— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!... Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... — Не устај!... Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп се пробуди, па уплашен потрча прво у Марину собу: — Устај, сине, некака буна! Али из Марина кревета нико се не одазва.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића. — Море, Љубо, устај! Знаш, да не кажу: „Гле младожења, па како доцне устаје!” Љуба се буди, тре очи. — Ала ми је тешко устати!
Пре тога сваки дан већ у четири сата сам отварао дућан, а сад ваљда већ има и осам! — Тако ће што и бити. Дед’ устај! Љуба устаје. — Већ ми се досадио тај битанглук. Гледајмо да што пре свршимо, ако има што бити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
су напале вештице: „Узме у руку перушку и црвен конац, па додирујући болесникову главу, срце, руке и ноге, говори: ’устај! авај! Вештице, виле и ветрови!
Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући. Са овом шибом ошину дјете по три пута, а говоре: ,Устај лијени на гољени!’“24 У случају поменуте невоље, детету се још, као магијска помоћ, меси кравај.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4.
ЛЕПРШИЋ: Кад Србљи извојују слободу, онда ћемо славити. Сад нам није до тога (Пева.) Устај, устај, Србине.... (При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Србије, апотеоза обновљене Србије (1847), Санъ Кралѣвића Марка (1847), патриотска алегорија, у којој је позната химна Устај, устај, Србине! Сви ти послови означавају напредак када се упореде са драмским покушајима из доба пре 1830.
апотеоза обновљене Србије (1847), Санъ Кралѣвића Марка (1847), патриотска алегорија, у којој је позната химна Устај, устај, Србине! Сви ти послови означавају напредак када се упореде са драмским покушајима из доба пре 1830.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А сунашце тону у запада: Дође доба да се иде дома; Зову цуре своју другарицу: „Устај, друго, устај, наша туго! — Ма што јој је те се не одзивље?
А сунашце тону у запада: Дође доба да се иде дома; Зову цуре своју другарицу: „Устај, друго, устај, наша туго! — Ма што јој је те се не одзивље?
56. Устај море, да идемо дома! Рече један мени веселоме, Ја устадо, па за њима ома — Слатки санак све те преда мноме; О како
Што — Но већ се песма не да... Збогом, одо унапреда. 9. Ох, красно ли оно беше, Кад заори: „Устај, роде!“ Кад се срца поотеше... срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10.
Та доба је, пуштај жељу тајну! Ол' ће сада, оли никад неће! Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде?
Та доба је, пуштај жељу тајну! Ол' ће сада, оли никад неће! Устај, устај, бритким мачем плани, Преко Дрине сестрице задани! А ти, Босно, што с' не крећеш туде? Да задуго ти мртва лежаше!
Гледај само те шалваре уде, Зар не видиш да се подераше?... Устај, пирни, не почаси часа — Па Турчину ни трага, ни гласа! Црна Горо, ками на камену!
Ево мени тебе сред равнине... Горе устај, ко још јунак дрема, Нек' се војска на душмана спрема!“ Глас тај оде, све на ноге ђипи, Цели око у часак ускипи:
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ма немој ми ту кварити унука. — Е, Раде, Раде ...ако је за нас двојицу касно, није за овога дјечака. Хајде ти, душо, устај, тражи грабље, па да ја и ти кренемо, ето њега сад иза брда.
— Ехе-хе, живјећеш ти нама још колико ти драго, а брату Сави шипак! — њакну самарџија. — Дедер брзо устај и тражи ону своју укопну ракију, нема теби још задуго пута на онај свијет.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно.
девет пауница; како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно.
устај, срце! устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па
што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити н будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити н будити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде
али ето ти девет пауница; како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити н грлити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
ти девет пауница; како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити н грлити: — Устај, храно! устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека
Сјутра рано устане отац па почне будити Милоша: — Устај, Милошу, да идемо клати Дивоњу. Милош одмах устане, узме штрањгу, свеже је Дивоњи око рогова, изведе га из штале,
Мати кад је ишчешља, онда од милости удари је руком по леђима: — Ајде, устај! Цурица јој рече: — Моја тетка, моја, каква је нешто у тебе лахка рука, а у моје маме тешка.
Баба затим оде, попне се на крушку па закука: — Куку, куку, куку! А Боса викне слугу: — Еј, Угурсузе, Угурсузе, устај да ти платим ајлук, па иди. Угурсуз устане, протрља очи, па рече: — Ама како ће кукавица да кука сад око Божића?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: А што, кад је лепше, него оно швапско? (Показује на канапе.) ЉУБА: То се тебе не тиче Ништа; него устај, те носи одатле! ВУЧКО: Ја! Устај! Све устај, а кад ће бити „седи“? ЉУБА: Ти да ниси ћирица. Диж’ се, кад ти кажем!
(Показује на канапе.) ЉУБА: То се тебе не тиче Ништа; него устај, те носи одатле! ВУЧКО: Ја! Устај! Све устај, а кад ће бити „седи“? ЉУБА: Ти да ниси ћирица. Диж’ се, кад ти кажем!
(Показује на канапе.) ЉУБА: То се тебе не тиче Ништа; него устај, те носи одатле! ВУЧКО: Ја! Устај! Све устај, а кад ће бити „седи“? ЉУБА: Ти да ниси ћирица. Диж’ се, кад ти кажем! Ето бабе, па да преватиш аљине мајкине.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — То рече бака и баци прут. ИИ У дворе старе, пред сами мрак, убаци Сунце последњи зрак и тихо рече: „Устај, Мјесече!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ког не жеже ни грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се пењу до
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи.
НА ПАДИНАМА ЦЕРА Било је то шестога августа, око поноћи, када се кроз бивак пронесе глас: „Дижи се!“ „Устај одмах!“ Свуда око нас је блистало, свиткало, а ваздух је подрхтавао од грмљавине из облака и грувања топова.
Око десет часова зачу се однекуд испред села жагор и гласови допреше и до нас: „Дижи се, устај.“ Буновни људи товаре своју, спрему.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо невиђено, Страота је погледати, А камо ли дочекати!“ 17.
Отићи ћу у ђул башту, Отченућу струк босиљка, Шибнућу га по образу: “Устај, драги, не устао. Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Има он обзира, кад му нешто треба! Гино скувај, Гино опери, Гино додај, Гино устај, Секула се упишкио, Гино камфор, Гино стего ме ишијас, Гино кирију, Гино струју, Гино дрва, погино од Гине дабогда!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
(прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Сироче: Обувам се... Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш... Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!
по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала. А био је сила онда.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Стари професор, бака на мартовском сунцу, деда који броји године, воз заспао између две станице, Крсто Пепа... Устај, и хајд поново за сто, нема друге!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
бубрега, мехура, бедре, колена, из цеваница, из ногу, из пета, из прста, и ноката, молим се ја вама, анатемници, — устај!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно.
ти девет пауница, како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно.
устај срце! устај душо!” А он ништа не зна као да је мртав. Паунице пошто се окупају, одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди па
Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га ставе грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав.
заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња па га ставе грлити и будити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав.
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: „Кажи господару своме: још сутра може нас овде
заспи, али ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав.
ето ти девет пауница, како дођу, осам падну у језеро а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: „Устај храно! устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав.
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне
— цар спаваше, и у сну она иста жена што је цареву сину на сну долазила, појави се цару говорећи: „Устај на ноге, твој је син мртав и твоја снаха; него узми траву што под узглавницом нађеш и трчи у ту и у ту гору, наћи ћеш
“ Жена легне пак се начини да је умрла. Лежећи тако целу ноћ, кад буде у јутру, рекне јој муж: „Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе.“ ,,А јели мој предњак?“ проговори она, а он јој одговори: „Није.
“ По том отиде муж и дозове жене, те је окупају и наместе. Онда човек као наричући око ње пришапће јој: „Устај, или идем да те огласе.“ „А јели мој предњак?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Ја то могу да докажем! ИСЛЕДНИК: Наравно, пружиће ти се прилика. А сад, молим те, мирно устај, па идемо! АНЂЕЛКО: Чекај, доказаћу ти овде на лицу места! Гука ко волујска глава!
ТАНАСКО: Само се џабе потресате и сецате! Оћемо ли кретати, или нећемо? МАНОЈЛО: Ајде, дижи се! Устај, кад говорим! Идемо! ПРОСЈАК: А куда идемо?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
лупа; и поред љутине што их ни она ни остали у кући, сви скупа, не дочекаше како се надао, ипак нежније): Васке, чедо! Устај! Тата дошао и...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. — Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара! Слуге промрмољише њешто изнутра.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
са ћеманима застругаше гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом свакојаких гласова: Устај сељо, устај роде, па се брани од господе, чиновника, зеленаша, трговаца, мантијаша...
застругаше гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом свакојаких гласова: Устај сељо, устај роде, па се брани од господе, чиновника, зеленаша, трговаца, мантијаша...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Сви спавају — усудио се неко да одговори. — Лажеш! Сви сте били будни и све сте чули. Устај, дижи се, стани у строј, у потиљак, брзо!!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно.
Како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно.
Како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све заједно.
што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити и будити: — Устај, храно! Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Устај срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде
Како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Како дођу, осам падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане будити и грлити: — Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав.
Жена легне, па се начини да је умрла. Лежећи тако целу ноћ, кад буде ујутру, рече јој муж: — Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе. — А је ли мој предњак?
Потом отиде муж и дозове жене, те је окупају и наместе. Онда човек, као наричући око ње, пришашће јој: — Устај, или идем да те огласе. — А је ли мој предњак?
Кад већ дође време да се сахрањује, опет јој муж пришапће: — Устај, сад ће доћи поп и ђаци да т е прате у гробље. — А је ли мој предњак?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ић'емо ми у Беч. Знам ја ђе су царска врата... — То ти стари можеш одма' тражити, док ти унук одрасте, а сад устај! — Баш се мора ићи? — пита Мијо и гледа оштро у ђендаре. — Мора! Закон те гони; ми те не гонимо.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у ћул-башту, Узабраћу струк зумбула, Шинућу га по образу: — Устај, аго, устај, драго! ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем.
успавала, Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у ћул-башту, Узабраћу струк зумбула, Шинућу га по образу: — Устај, аго, устај, драго! ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем. Не, синко!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. Музи Горе нам плачу... Јауци су чести... Устај и црну одежду обуци; Свијетли путир понеси у руци и крепком вјером мој народ причести!
У поља наша Искариот уђе, И њиве наше постадоше туђе, и на нас паде губа и ругоба... Устај и пођи! Јауци су чести... Пред тешким часом мој народ причести, Крвав кô сунце нек сине из гроба! 1908.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
увод, ИИИ, 3 обисити — обесити обиснути се — ухватити се некоме о скут облазити се — огледати се, мерити се: Него устај да се облазимо облакомити се — полакомити се Облачић Раде (Облак Радосав) — „највероватније је велики челник Радич
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ихај, опет ћемо у нашу чету! — повика Стриц. — Опет у чету, опет! — повесели се Јованче и скочи на ноге. — Устај, идемо тражити Мачка.