Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.
Африка
Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити. Међутим ја одлучно устајем чим је готово са десером.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— викну Јова. — Не тако, него овако! Седи ти, прико, овде; ти, Кајо, ту, а ја ћу овде. Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала! И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан! — вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.
се све утиша, кад месечина бледа, мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби и љубим те...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У беди минух, по мраку сахрањен, ко чаробњака ме сневају, не устах ја из гроба! Ни сада не устајем кад ме бýде – страшни суд ли је, шта ли је – кроз прогризене уши ми вичу: Устани некрсте и тело своје покупи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав невесела.
Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу. Бунован и хладан устајем опет и видим бескрајно, разливено, млечно сребро месечине око брода, у које су утонула и брда и острва.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РАСПРАВА У ПАРКУ У лето устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Убрзо из тога уђе Пембертон у кабинет управников. Ту затече Њутна, заваљеног у своју наслоњачу. „Опростите што не устајем“, рече он Пембертону, „моје болесне ноге ми то не дозвољавају. Добро дошли, драги мој!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја осећам да је глупо што ћутим и да је потребно колико-толико да подигнем свој углед, па устајем да одржим здравицу. И устајући погледам у огледало.
И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући. Смело улазим унутра, право у очеву собу. Он лежи на гомили белих јастука, брзо дише, брзо, кркља.
понавља се, понавља се непрестано, док се нагло не пренем и скочим, јер глава не може да издржи у оним мукама, те устајем и седим у кревету до зоре.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит. Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело. Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Морам признати да устајем, обављам послове и лежем с неким чудним, притајеним осећањем да сам нешто пропустио, заборавио, сметнуо с ума, али не
Петровић, Растко - АФРИКА
Они обећавају, сигурни да ћу се, кад се једном вратим и вечерам, предомислити. Међутим ја одлучно устајем чим је готово са десером.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка прозору. Промаљам главу кроз отвор и жудно дишем.
То је Доротеј. Устајем. Излазим на терасу. Удишем пуним плућима влажни ноћни ваздух. Замрли су сви звуци. На истоку се лагано диже зора.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Толико уједно са мном бојцем Богу моли се и гледај готова посла и с веровањем дај ми твоју руку знати ми поред кога устајем борењем. Имам врла три облутка камена. Што ћу шњима из праћке згодити? Иноплеменика неверу.